- U nastavku prenosimo intervju sa predsednikom Nove stranke Zoranom Živkovićem za dnevni list Kurir -

 

Zoran Živković, lider Nove stranke, u intervjuu za Kurir kaže da je ekspoze premijerke Ane Brnabić velika laž i da Vučić vlada tako što manipuliše. Ističe da je Brnabićeva njegov izbor jer neće moći ni kafu na sednici vlade da naruči a da ne pita Vučića. Bivše demokrate koje su se priklonile naprednjacima naziva pindžimišima.

Takođe objašnjava da nije služio vojni rok jer je oslobođen zbog nezgode u saobraćajnoj nesreći, ali najavljuje krivične prijave zbog objavljivanja njegovog vojnog kartona.

Zbog čega u Skupštini niste glasali za ekspoze premijerke Ane Brnabić?

- Ekspoze je u celini jedna velika laž, isto kao što je laž i Vučićev ekspoze, i Dačićev, kao što je bila pogubna i politika u vreme kad je Vučić bio ministar informisanja. To je jedna patologija laži u kojoj ozbiljan čovek može da dođe u zabludu da počne da sluša ozbiljno ono što mu se priča i da zaključi da se ili dešava nešto fenomenalno a on to nije primetio, ili da čovek koji priča nije baš sposoban za samostalan život.

Na Å¡ta konkretno mislite?

- Recimo, Brnabićeva kaže da se Savet za nacionalne manjine u njihovo vreme sastao osam puta, a u vreme pre njih jedanput, a ne kaže da je zakon o tom savetu donet neposredno pre nego što su oni osvojili vlast i da nije mogao da se sastane 10 puta. Pa da se putem Fonda za lečenje dece sada daje 150 miliona, a da se pre šest godina iz tog fonda nije davalo ništa. Nije se davalo jer Fond nije postojao, ali su se deca lečila iz opšteg Fonda zdravstvene zaštite. Priča se o tome da je rast BDP najveći u regionu, a podatak iz Svetske banke je da je najniži u regionu.

Važite za cinika. Postoji li nešto sa čime možete da se složite?

- Cinik je vrlo teška optužba. Za to što nekad koristim metafore i izraze koji su grubi i teški nisam ja kriv, to je opis stanja. Kada neko laže, vi ne možete da mu kažete da dobro pliva, nego da laže. Kada neko laže bolesno, onda mu kažete da je pobesneo. Brnabićeva se hvalila da za vreme ove vlasti ima duplo više medalja naših sportista na takmičenjima. Šta je ona osvojila, šta je Vučić osvojio, koju medalju je Krkobabić osvojio... Imamo virtuelnu realnost, gde se kaže da je kod nas sve lepo, da smo ponovo pobedili kosovske Albance i vodimo sa 55 prema nula, ali niko ne može da uđe na Kosovo dok ne pita nekog Haradinaja i Tačija. Imamo režim koji je sada i formalno preveo Srbiju u predsednički sistem, u kojem će predsednik preko svojih poltrona da upravlja svim i svačim.

Vučić je ipak osvojio najviše glasova na izborima.

- Problem je što predsednik, kad ode van zemlje, klanja se i kleči pred bilo kim, a onda se, valjda svestan šta je sve uradio svojoj državi i narodu, vraća, počinje da kinji građane, jedne laže, a drugima preti. To je sindrom nevoljenog deteta, koje, kad vidi da ga ne vole učitelj, društvo ili familija, ode u svoju sobu i čupa glavu medi, zeki... To se leči.

Imate pravo na svoj stav, ali Vučić je izabrani predsednik. Osvojio je 55 odsto.

- Ako prebrojimo koliko je glasova dobio Vučić i koliko ima aktivnih glasača u Srbiji, onda on nije osvojio ni 30 odsto. Tačno je da su njegovi protivkandidati osvojili manje, ali nema plebiscitarnu podršku.

Pojasnite malo tu računicu.

- Njegovih 55 odsto znači manje od 25 odsto ukupnih birača u Srbiji. Njegova politika dovela je do toga da na izbore izađe jedva 50 odsto ljudi uz guranje i krađu i mrtve duše po jugu Srbije i severu Kosova.

Ali građani ne izlaze na izbore.

- Ljudi ne izlaze na izbore zato što im se ogadila Vučićeva politika i nekih pre njega, neki traže alternative, pa glasaju za bele magove i klovnove, a neki kažu: „Ne, neću da glasam“, ubeđeni da time rade nešto bolje. To je kao da vam dođe pijana bagra u kuću, a vi se zaključate u kupatilo i čekate da ode. Za loš život građana u jednoj državi nigde na svetu ne može da bude kriva opozicija, nego samo vlast. Za ono što se dešavalo od 2000. do kraja 2003. godine od preživelih ljudi sam ja najviše kriv. Evro je tada bio 66 dinara, danas je 120 i nešto dinara, ukupan dug Srbije bio 10 milijardi, danas je 25 milijardi, 25.000 preduzeća je osnovano 2003, a dva meseca je bilo vanredno stanje.

Baš se hvalite.

- To je bilo vreme prosperiteta. Nakon toga se ušlo u to da su mangupi u našim redovima radili šta su radili.

Da li mislite na one koji su sada bliski SNS ili su deo njih?

- Teška srca, ali citiraću Tomu Nikolića iz 1999: ne, to su pindžimiši, Vučićeve podguzne muve.

Šta znači reč pindžimiš?

- Naći ćete na Guglu, postoje objašnjenja. Tadić i Koštunica su od 2004. do 2012. vodili velike, demokratske stranke. Oni su dobrim delom iskompromitovali ono što se zove demokratski, evropski kapitalizam, vladavina prava, tržišna ekonomija... A pindžimiši su Vesić i Mali.

Da se vratimo na premijerku. Da li može da ima stvarnu političku moć i kakvu?

- Osim što je dama i relativno mlada osoba, nema nikakve druge sposobnosti koje bi odgovarale predsedniku vlade. Postoji bajka o njenom obrazovanju, ne znam ko je fasciniran time. Za deljenje flajera po Londonu ne znam koja je kvalifikacija, fakultet koji je završila nije na listi 500 fakulteta, a njena politička moć je ravna nuli. I kako ćete onda da vodite vladu, koja je političko telo, u njemu ima i eksperata, ali to je politički organ. Neko ko vodi vladu mora da bude politički autoritet. To treba da bude ili prvi čovek najmoćnije stranke, ili prvi do njega.

Imate nekog na umu?

- Logično je da to ovde bude Zorana Mihajlović, za nju bih mogao da kažem: „Okej, ovo ima smisla“. Ona ima iskustvo, ona je bila u vladi posle 5. oktobra, rekla je i da je učestvovala u protestima 5. oktobra, a posle je bila u kabinetu Miroljuba Labusa. Zna šta je državna uprava, dugo godina je ministarka, nešto zna.

Hvalite je ko da je vaša.

- Ona bi bila najbolji kandidat SNS, ali i biti kandidat SNS je nešto što je jedan odsto iznad najgoreg, pošto je najgore Vulin.

Zašto po vama ona nije bila izbor?

- Nisam psihijatar, ali neki esenesovci, koji žele da ostanu anonimni, kažu da je to zato što se Vučić plaši Mihajlovićeve. Izabrao je Brnabićku jer najmanje zna i jer je politički irelevantna, a samim tim i bezopasna za njega. Možda Zorana može da mu stane na crtu, ali to je manje važno, važno je šta dobija Srbija, a to je premijer koji ne sme da naruči kafu na sednici vlade a da ne pita Vučića. Njena stručnost je dokazana samo u jednoj stvari, a to je afera „vetropark“.

Je l‘ imate dokaze za to što pričate?

- U njenoj zvaničnoj biografiji piše da je radila na izgradnji vetroparka u Kovinu i da je to vredelo 300 miliona evra. Ali firma u kojoj je ona radila nije završila taj posao, nego je jedna druga firma napravila vetropark, i to za 15 miliona. Bila je suosnivačica i predsednica NALED, to je provladina nevladina organizacija koja je namestila njenom bratu da uđe u posao težak nekoliko miliona dolara. To je i ona priznala u raspravi o vladi, s tim što je rekla da je to sve u redu jer je njen brat punoletan. To je još jedan dokaz kontinuiteta vlasti, jer je i Vučićev Andrej punoletan, pa je to opravdanje što može da radi šta god hoće u Srbiji. Imam dvojicu braće, niko u Srbiji ne zna kako se oni zovu niti su umešani u bilo šta. Time bi trebalo da se bave državni organi. U zakonu piše da tužilaštvo, kad dođe do nekih saznanja o nekim stvarima, mora da pokrene istragu i da u roku od 15 do 20 dana kaže da li je to tačno ili nije. Nisam čuo nijedno tužilaštvo da kaže da je netačno to što se priča o prljavim poslovima Vučićevog brata.

Šef poslaničke grupe SNS je čitao vaš vojni karton, u kojem stoji da niste služili vojsku. Vojni kartoni su tajna.

- Nije problem u Martinoviću, on je čovek kojem ne može da pomogne pravnik, nego neko druge specijalnosti. Nije problem što je lagao, to radi svaki dan - on je koristio zvanična dokumenta sa oznakom „poverljivo“, a po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nedopustivo je da ih bilo ko vidi osim nadležnog organa i lica na koje se to odnosi. Ta priča da sam bežao od vojske je stara laž. U decembru prošle godine pitao sam ministra odbrane i dobio odgovor u kojem piše da je Zoran Živković oslobođen od vojske po osnovu nesposobnosti za vojnu službu rešenjem od 16. 2. 1987. Godinu dana ranije je završeno moje lečenje, započeto 11. novembra 1983, kao posledica gaženja na pešačkom prelazu. Godinu i po sam bio nepokretan ili pokretan sa štakama, a lečenje sam završio avgusta 1985. na rehabilitaciji u Igalu. Decembra 1978. regrutovan sam, 1980. sam bio u vojsci na studentskoj obuci 15 dana u Negotinu. Sam sam se prijavio da što pre odem i dobio poziv za januar 1984. godine i trebalo je da služim u gardi na Banjici, međutim, desio se taj udes. Nesposoban sam za vojnu službu, kao posledica osteomijelitisa, koji se vodi kao neizlečiva bolest.

Reagovao je poverenik Šabić.

- Ti podaci ne smeju da budu dostupni javnosti. Podneću krivične prijave protiv odgovornih lica iz MUP i Ministarstva odbrane, a to je već trebalo da uradi nadležno tužilaštvo po saznanju, a nije. Ne treba da se objavljuju ni Vulinovi podaci ako nije služio vojsku, i ne treba kao ministar. Ali to je obeležje režima koji je spreman da krvlju čuva svoju vlast kada izgubi na izborima. Siguran sam da Vučić ima dovoljno dobro pamćenje i da je kukavica pa ne sme da uđe u tako nešto zbog svežih sećanja na 5. oktobar i akciju „Sablja“. Ne znam da li se Vučić plaši rumunskog scenarija, kada je vladajuća stranka smenila premijera lopova ili onog iz Makedonije, gde šalju naše ljude iz BIA da se muvaju po parlamentu. Ne priželjkujem ni jedan ni drugi, ali svi treba da se plašimo zakona ove zemlje.

O jarbolu

VINÄŒA GORI, A IDIOTI SE ÄŒEÅ U JARBOLOM

Vlast optužuje opoziciju da se protivi jarbolu i da ne poštuje srpsku zastavu.

- Parafraziraću poslovicu: Vinča gori, a totalni idioti, kako ih je nazvao Vučić, češu se jarbolom. U Beogradu ima 300.000 stanovnika koji nemaju kanalizaciju, saobraćaj koji liči na organizovani haos, a onda nekom padne na pamet da naruči fontanu koja peva i jarbol od 120 metara. Zastava je simbol, a simbole možete nositi u srcu i razumu, a ne da to imate negde okačeno, pa da ga duva vetar.

O opoziciji

MORAMO DA SE DOGOVORIMO

Da li opozicija može da se dogovori o zajedničkom kandidatu za gradske izbore?

- Opozicija mora da se dogovori, onaj ko ne želi da to uradi na način koji je primeren snosiće odgovornost. Guranje cele opozicije u jednu listu, jedan koš, pogrešno je. Treba da se naprave dve kolone za Beograd, i jedna i druga sigurno bi prešle cenzus, i siguran sam da bi bilo koja analiza Dontovog sistema pokazala da ćemo više osvojiti ako idemo u te dve, ideološki i ciljno precizno definisane kolone nego svi u isti voz.

Da li biste podržali Dragana Đilasa, ako se kandiduje?

- Nisam primetio da se on kandidovao, ne vidim ga kao kandidata, jer se nije kandidovao, nema političku stranku i nije pokazao politički stav o bilo čemu što se dešava u Srbiji.

 

Razgovarale Sandra Mališić i Milica Jeremić

Foto: Zorana Jevtić

Preuzeto sa: Kurir