U nastavku pročitajte intervju Zorana Živkovića za magazin Dani.

Predsjednik Nove stranke i bivši predsjednik Vlade Srbije govori o predstojećim predsjedničkim izborima i objašnjava čega se najviše plaši premijer Aleksandar Vučić, na koga je tačno mislio Vojislav Šešelj kada mu se marta 1994. požalio da ima “jednog glupog, a drugog ludog” saradnika i zbog čega je protekle nedjelje propagandna mašinerija premijera Vučića tako žestoko nasrnula na predsjednika Srbije i osnivača Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića

“Tokom proteklih sedam dana građani Srbije mogli su da vide kako izgleda kada se propagandna mašinerija Aleksandra Vučića obruši na onoga koga premijer označi kao metu. Govorim o napadima na predsednika Srbije i osnivača Srpske napredne stranke (SNS) Tomislava Nikolića koji je, čim se usudio da stidljivo najavi kandidaturu za drugi predsednički mandat, od strane Vučićevih najbližih saradnika, tabloida, ‘analitičara’, ministara i partijskih funkcionera proglašen za izdajnika, lopova, kriminalca, plaćenika Zapada i Miroslava Miškovića i sl. Naravno, taj psovački uragan prestao je onog trenutka kada je Nikolić saopštio da na predstojećim predsedničkim izborima ipak neće biti protivkandidat svom političkom sinu Aleksandru Vučiću”, kaže Zoran Živković. “U istoj nedelji građani su mogli da vide i ono što su neki od nas pretpostavljali da se događa, a to je da je Vučićeva Srpska napredna stranka u stvari trula družina koju muče i razaraju unutarnja trvenja. Jedino što tu interesnu grupu drži na okupu je žestoko guranje oko stola na kojem je plen, zbog čega - i tu je Saša Janković u pravu - zaista neodoljivo podsećaju na grobarsku familiju Topalović iz čuvene drame Dušana Kovačevića Maratonci trče počasni krug”.

DANI: Zašto baš na njih?

ŽIVKOVIĆ: Zar vam ova mala porodična svađa ne liči na sukob nekoliko generacija Topalovića oko nasledstva? Tomislav Nikolić je osnivač grobarskog preduzeća i glavni grobar, Pantelija Topalović, dok je Aleksandar Vučić njegov idealni naslednik - Mirko Topalović.

DANI: U filmu Slobodana Šijana Mirka tumači Bogdan Diklić?

ŽIVKOVIĆ: Tako je.

Baš kao i u Kovačevićevoj drami, ne birajući sredstva, Mirko u jednom momentu potpuno poludi i ulazi u sukob sa svima, pre svega sa sopstvenom familijom, pokušavajući da se po svaku cenu dočepa nasledstva. Ostali članovi familije, kao i oni koji nisu deo tog kruga, takođe ne biraju sredstva: lažu, kradu, podmeću, falsifikuju… Naravno, svi bismo se smejali predstavi koju smo gledali cele protekle nedelje kada ne bismo znali da je reč o našim životima, o našoj sudbini; o tome da smo, ne svojom voljom, praktično naterani da statiramo u izvrnutoj stvarnosti, u toj otužnoj farsi u kojoj je cela trula propagandna mašinerija bila i pokrenuta kako bi se Aleksandru Vučiću obezbedilo “pravo na naslestvo”.

DANI: Koliko je bilo očekivano da se, nakon višednevnog zaricanja premijera Vučića da neće pristati na bilo kakvu trgovinu, naši Topalovići na kraju ipak dogovore?

ŽIVKOVIĆ: Postoje dva moguća scenarija: ili oba lika naše farse vole istog flamanskog slikara, pa su, kao osvedočeni ljubitelji umetnosti, na kraju odlučili da sklope primirje ili je dogovor postignut zahvaljujući očito neoborivom “argumentu” koji je Vučić imao u rukavu - milionima evra. Poznajući ih, bojim se da su, prilikom sklapanja primirja, presudili upravo milioni. Dakle, Nikolić je izazvao izvesno talasanje u javnosti i, da bi se smirio, morao je biti isplaćen. Pored novca koji je dobio, aktuelni predsednik Srbije će, u zamenu za ćutanje, verovatno dobiti i dodatnu vrstu zadovoljenja.

DANI: Kakvu?

ŽIVKOVIĆ: Pretpostavljam da će Nikolić, njegova supruga ili sin zadržati neku političku funkciju, što će omogućiti da se na celu ovu farsu za sada stavi tačka. Ipak, u celoj priči je, ponavljam, dobro to što su građani Srbije, gledajući poslednju verziju Maratonaca, bili u prilici da se uvere da naši Topalovići i nisu baš tako homogena i složna familija i da su, kada su, kada dođe do podele plena, jednako pohlepni, gramzivi, sujetni i na sve spremni “kompletni idioti” - citiram Aleksandra Vučića - kao i junaci pomenutog Šijanovog filma. Ti ljudi su igrom slučaja došli na vlast i sada se ponašaju kao rulja.

Naravno, u sukobu na relaciji Nikolić-Vučić nije bez značaja ni uticaj stranog faktora.

DANI: Rusije?

ŽIVKOVIĆ: Nikolić je sasvim sigurno dobio signal iz Moskve da je on zaštitnik ruskih interesa u Srbiji, što se moglo prepoznati i kroz dirljivo pismo koje je predsedniku Srbije, povodom njegovog šezdeset i petog rođendana, uputio Vladimir Putin. Što sve, pokazaće se, nije bilo dovoljno za predsedničku kandidaturu. Istovremeno, jasno je da se Vučić svim silama bori za naklonost Kremlja.

DANI: Dobija li je?

ŽIVKOVIĆ: Navodno, Vučić je sa svima u dobrim odnosima, iako mu i na Istoku i na Zapadu sve manje veruju. Pritom, i Rusi i Zapad ne gube iz vida da bi im, čak i takav kakav je, Vučić i dalje mogao biti od koristi. Zato bismo, uz sve ograde, mogli reći da je iz poslednjeg sukoba sa Nikolićem Vučić ipak izašao kao pobednik, i to tako što je Nikolića u Moskvi zamenio Ivicom Dačićem.

DANI: Kako to?

ŽIVKOVIĆ: Moskvi je Ivica Dačić garantovao da će Vučića držati pod kontrolom.

DANI: Znači li to da bi Ivica Dačić, kao novi-stari “ruski igrač”, zaista mogao biti sljedeći premijer Srbije?

ŽIVKOVIĆ: To ćemo još da vidimo. U ovom momentu ne znamo čak ni to da li će, zajedno sa predsedničkim, biti raspisani i novi parlamentarni izbori. Uplašen da je zbog otvorene podrške Vučiću kao predsjedničkom kandidatu izgubio deo svojih birača, Dačić se protivi raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora. Ali, ko ga pita?! Kako je i sam nedavno priznao, konačnu odluku o tome doneće - Aleksandar Vučić. Sve što sam naveo dokazuje da Srbija nema ozbiljnu vlast i da se ceo sistem Vučićeve vladavine svodi na iskazanu snishodljivost spram velikih i brutalnost spram slabijih od sebe. Taj “sindrom bicikliste” mogao bi biti posledica frustracije nevoljenog deteta koje je, tokom detinjstva, svoju muku “lečilo” tako što je, na primer, zlostavljalo mačke ili vrapce u svom dvorištu.

DANI: Kada ste rekli da Zapad premijeru Vučiću sve manje vjeruje, na šta ste konkretno mislili? Pitam zbog toga što je, recimo, prije nekoliko dana, tokom posjete Beogradu, predsjednik vlade Austrije rekao da mu je njegov domaćin, Aleksandar Vučić, taj Šešeljev dobrovoljac iz ratova devedesetih, bivši vatreni zaštitnik ratnih zločinaca, čovjek čiji je način vladanja u najmanju ruku problematičan, svojevremeno bio - uzor!?

ŽIVKOVIĆ: Možda je premijer Austrije mislio da mu je Vučić uzor u smislu da je od neofašiste, Šešeljevog dobrovoljca iz devedesetih, kao što ste sami rekli, i čoveka koji je tablu sa imenom Bulevar Zoran Đinđić silom pokušao da promeni tablom na kojoj je pisalo ime Ratka Mladića, postao nekakav sumnjivi evropejac? Zašto sumnjivi? Zato što je reč o promeni koja je fasadna: to je isti Vučić iz devedesetih koji se, prvih petnaestak minuta svake od svojih redovnih “vanrednih konferencija za štampu”, dok mu traje terapija, ponaša normalno; čim prestane dejstvo lekova, građani imaju priliku da vide Vučića radikala iz devedesetih koji galami, viče, vređa, svađa se sa novinarima... Sa druge strane, bez obzira na opravdanu ogorčenost izjavom austrijskog premijera koju ste naveli, moram da kažem da baš nije običaj da, kada dođete nekome u posetu, kritikujete domaćina. Obično se dele komplimenti ako ste već odlučili da dođete. Posebno ako vam taj neko treba. A Zapadu Vučić treba, pre svaga zbog formalizacije nezavisnosti Kosova. Najzad, Zapad zna da je Vučić, takav kakav je, produkt slobodnog izbora građana Srbije. Na poslednjim parlamentarnim izborima je bilo krađe, ali ne u meri da bi to značajnije promenilo krajnji rezultat.

DANI: Ponovo pominjete terapiju, kakvu terapiju? Zašto ste predsjednika Vlade Srbije u Skupštini nedavno pitali kako mu je zdravlje?

ŽIVKOVIĆ: Zato što su mi i njegova besna reakcija i odgovor na moje pitanje dokazali da Vučić zdravstveno i nije baš najbolje. Kao poslanik, ali i kao građanin ove zemlje želeo sam da znam da li mesto predsednika Vlade deo Vučićeve radne terapije ili... Zaista ne znam zašto ga je moje krajnje dobronamerno pitanje toliko razbesnelo.

DANI: Dobronamjerno?

ŽIVKOVIĆ: Naravno. Uostalom, koliko sam samo puta apelovao da svi političari, pre nego što prihvate neku javnu funkciju, odu na redovan lekarski pregled, koji podrazumeva i posetu psihijatru ili psihologu? Takva vrsta obaveze se naročito nametnula nakon iskustva koje smo kao građani imali sa “slučajem Vučić”, “slučajem Vulin” i ostalim “slučajevima”. Izvolite, dakle, na pregled, pa, ko prođe.

DANI: Kada kažete “slučaj Vučić”…

ŽIVKOVIĆ: Čekajte! Ako vi u Skupštini Srbije kažete da će vaš premijerski ekspoze trajati “najduže u istoriji srpskog parlamentarizma”, čak sedam sati, tokom kojih neće ići ni u toalet, onda je svima jasno da tako nešto ne može da izjavi čovek koji je sasvim normalan. A bolesnim ljudima bi valjda trebalo pomoći, ali ih i sprečiti da obavljaju dužnosti za koje očito nisu sposobni.

Sećam se da mi je Vojislav Šešelj, ocenivši me kao prilično ratobornog poslanika u Skupštini Srbije, jednom u šali ponudio da pređem u njegovu Srpsku radikalnu stranku.

“Šta ću ti ja kad već oko sebe imaš takvu elitu?!”, pitao sam ga.

“Elitu?” rugao se Šešelj. “Imam jednog glupog i jednog ludog”.

“Znam ko je glup, ali ne znam ko je lud.”

“Kako ne znaš?!”, nasmejao se Šešelj. “Pa, Aleksandar Vučić”.

Bilo je to 3. marta 1994. u beogradskom hotelu Interkontinental.

DANI: Otkuda to da pamtite i datum i mjesto?

ŽIVKOVIĆ: Otuda što je reč o koktelu organizovanom u čast godišnjice obnavljanja Demokratske stranke. Šešelj je bio među gostima… Kada je 2001. izabran za predsednika Vlade Srbije, Zoran Đinđić je od svih svojih ministara tražio lekarsko uverenje, koje takođe podrazumeva pregled psihijatra i psihologa. To nije slučajno!

DANI: Kada smo već kod zdravstvenih problema, šta o zdravlju društva govori činjenica da su zamalo kandidati na predsjedničkim izborima u Srbiji mogli biti Vojislav Šešelj, Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić?

ŽIVKOVIĆ: Ko god skupi 10.000 potpisa građana može biti kandidat za predsednika. I to je uredu. Međutim, mnogo važnije pitanje je koga će birači na kraju izabrati. Odgovornost je na građanima koji moraju biti svesni da će živeti upravo onako kako glasaju. Ako vas vlast svakodnevno ubeđuje u to da živite najbolje u regionu, a vi, iako znate da za četvoročlanu porodicu imate na raspolaganju svega 250 eura mesečno, nastavljate da glasate za laž i za obmanu, onda mi se, izvinite, nemojte žalite ako sutra nemate deci da kupite doručak.

Uzgred, biračko telo u Srbiji uvek je bilo podeljeno na dva bloka: prvi je konzervativan, nacionalistički, a drugi liberalan u najširem smislu. Od četiri miliona ljudi koji izlaze na izbore, to bi mogao biti odnos pola-pola. Vučić na glasanje uvek uspeva da izvede gotovo sve svoje birače; druga strana, to jest mi, poslednjeg puta nismo uspeli da izvedemo ni pedeset procenata.

DANI: Zašto?

ŽIVKOVIĆ: Zato što je naše glasače teško zavesti. Za razliku od Vučićevih koji svom “vođi” veruju sve dok ga ne zamrze, a onda ga uredno spale, naši birači su oprezniji, zahtevniji, izbirljiviji, često cepidlače… Što razumem. Jer, najlakše je svima naći manu. Zato predlažem da pogledamo ko je najmanje problematičan, ko je prihvatljiv.

DANI: Za Novu stranku i za Vas prihvatljiv je Saša Janković. Dio opozicije ipak misli da bi bilo bolje ako bi se Janković i drugi opozicioni kandidat Vuk Jeremić nekako dogovorili da se jedan od njih povuče iz trke, čime bi onaj ko ostane imao više šanse u duelu sa Aleksandrom Vučićem. Šta Vi mislite?

ŽIVKOVIĆ: Prvo, ne možete nikoga da sprečite da se kandiduje na predsedničkim izborima. Pored toga i Janković i Jeremić sami su ušli u trku, iako iza sebe nisu imali konkretne političke stranke. Podrška nekih od njih dolazila je naknadno. Ali, zašto je Nova stranka podržala Jankovića? Zato što verujemo da je kao zaštitnik građana svojim delovanjem poslednjih desetak godina, a i pre toga, kao državni sekretar u Ministarstvu sporta, pokazao da je čovek koji ima dovoljno snage, znanja i integriteta da zaštiti državu. Sa druge strane, Vuk Jeremić je pre nekoliko meseci sedeo u sali kao glavni Vučićev navijač dok je ovaj, kao gost Fondacije Klinton, u Njujorku debatovao sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom. Pored toga, od Vuka Jeremića tokom poslednjih pet godina nisam čuo nijednu primedbu na rad Vučićeve Vlade: ni reč o padu helikoptera, o Savamali, o odnosu prema Kosovu, o pritiskanju medija… U tom smislu, Jeremić nije kandidat za kojeg bih mogao da glasam. Naravno, jasno je da Janković i Jeremić tek delimično pokrivaju isti segment biračkog tela, što ne mora da bude loše.

DANI: Nije loše da opozicija ima dva kandidata?

ŽIVKOVIĆ: Mislim da bi bilo bolje da ima jednoga kandidata, ali pod uslovom da taj jedan bude Saša Janković.

DANI: Ima li šanse da Jeremić odustane od kandidature, šta mislite?

ŽIVKOVIĆ: Nema. Postoje najave da bi čak i pokret Dosta je bilo Saše Radulovića naredne sedmice mogao istaći svog kandidata za predsednika, što bi tek komplikovalo situaciju, ali… U ovom bi momentu bilo veoma važno ako bi se i Jeremić i Janković obavezali da će u drugom krugu predsedničkih izbora svoje glasače pozvati da podrže onoga ko u taj drugi krug i uđe. Što su obojica najavila kao mogućnost.

DANI: Zašto je Vučiću toliko stalo da pobijedi baš u prvom krugu?

ŽIVKOVIĆ: Zato što je to najbolji način da mobilišete svoje glasače i da pokažete da ste neprikosnoveni, glavni, jedini. Ta bi pobeda onda bila “veličanstvena”, što bi dodatno nahranilo i onako ogromnu sujetu Aleksandra Vučića. Pored toga, svi znamo da je u drugom krugu izbora situacija uvek veoma neizvesna. U tom smislu je Vučićev strah opravdan: on je zaboravio kako izgleda biti normalan, običan građanin. Hoću da kažem da Vučić očito nema svest o tome da kada ste na vrhu, nemate gde osim na dole. Ljudi kojima je ostanak na vlasti pitanje života i smrti su opasni. Naročito ako žive u vlastitom Diznilendu, ako veruju da imaju “misiju”. Baš kao i Slobodan Milošević, i Vučić je ubeđen da je njegovo mišljenje neobično važno i Putinu i Trampu i Angeli Merkel, kao i da je onaj ruski MIG kojeg je javno milovao kao najlepšu devojku, neko ko će mu jednom uzvratiti ljubav. Sve ovo dokazuje da je Srbija daleko od realnosti i da je naš zadatak da društvo vratimo u stvarnost. A ta stvarnost je ujedno i najveći strah Aleksandra Vučića. Jer jedini način da nastavi sa lažima i obmanama, sa bajkama o Beogradu na vodi, o preporodu, reformama i ogromnim stranim investicijama je pobeda u prvom krugu predsedničkih izbora. Tim pre što drugi krug podrazumeva i javno sučeljavanje kandidata, koje Vučić, kao svaka politička kukavica, kao svaki autokrata pokušava da po svaku cenu izbegne. U poslednjih pet godina, Vučić je skupio hrabrosti da na televizijski duel izađe samo Nadi Macuri (portparolki Kliničkog centra Srbije) i Jeleni Karleuši. To su dve najveće političke i filozofske veličine sa kojima se premijer Srbije usudio da javno polemiše.

DANI: Ne mislite da bi u drugi krug izbora mogao da uđe Vojislav Šešelj?

ŽIVKOVIĆ: Ne. Jedan od dvojice opozicionih kandidata sigurno će ne samo ući u drugi krug nego i pobediti Aleksandra Vučića. Biće to Saša Janković.

DANI: Uprkos kampanji koja kreće kroz kontrolisane tabloide? Ko zna šta bi sve narednih mjeseci moglo da se pronađe u biografijama protivkandidata Aleksandra Vučića, a već smo konstatovali da su vaši birači mnogo kritičniji…

ŽIVKOVIĆ: Pokušaj kontrolisanih medija da diskredituju Vučićeve političke protivnike nije počeo juče: Saša Janković je “ubica” već godinu. U tom smislu se ne bih iznenadio ako bi se narednih dana u nekom od tabloida pojavila informacija da je, recimo, Saša Janković bio Arkanov dobrovoljac ili da je bio deo Pink Pantera, kriminalne organizacije koja je pljačkala draguljarnice širom Evrope. Ne znam šta sve proteklih petnaestak godina nisam čuo ili pročitao o sebi i o ljudima koji su bili u sličnim pozicijama. Upravo zato od našeg dela biračkog tela očekujem da napravi filter i da sve ono što se pojavljuje i što će se pojavljivati tokom kampanje uzme sa ogromnom rezervom.

Veoma je važno da građani podrže Sašu Jankovića i da mu svojim glasovima omoguće ulazak u drugi krug.

DANI: Zaista mislite da je realno da Janković uđe u drugi krug?

ŽIVKOVIĆ: Zaista mislim. Dvadesetak prijavljenih kandidata će u prvom krugu podeliti glasove. Ako Vučić osvoji između 35 i 40 procenata, onaj ko pređe dvadeset, automatski ulazi u drugi krug. U tom smislu, ako budemo imali dobru kampanju i ako građani Srbije aktivno pokažu da žele da žive u normalnoj i pristojnoj zemlji, u aprilu 2017. na čelu Srbije imaćemo čoveka koji će biti zaštitnik i građana i države i zaštitnik ustava i prava.