Predsednik Nove stranke Zoran Živković komentarisao je u velikom intervjuu za dnevni list Blic BORBU za izborne uslove, doslednu politiku NOVE, kao i aktivizam protiv naprednog sedmogodišnjeg urušavanja Srbije.

Razgovor sa novinarom Rankom Pivljaninom prenosimo u celosti:

Zoran Živković, predsednik Nove stranke, poznat je kao političar beskompromisnog stava i oštrog jezika.

U skladu sa takvim političkim profilom je i najnovija izjava koja je zatalasala javnost - da će prva odluka nove vlasti posle Vučića biti njegovo hapšenje. Zamirisalo je to na revolucionarnu pravdu kojoj smo svedočili posle smene Slobodana Miloševića. Je li baš do toga došlo?

- Naravno da jeste, ali treba reći da tu neće biti nikakve zloupotrebe zakona. Policija može da uhapsi nekoga u koga sumnja da vrši krivična dela. Postoji čak i institut građanskog hapšenja gde građani, ukoliko su prisutni vršenju krivičnog dela, liše slobode onoga ko to radi. Što se tiče Vučića on za tako nešto pruža dvesta razloga, a pre svega građani imaju razlog da ga uhapse jer su najveći svedoci i žrtve njegove torture i kršenja zakona: da li je u pitanju otimanje penzija, žrtvovanje sedmoro ljudi u udesu helikoptera, igra oko ubistva Olivera Ivanovića... Ima mnogo takvih primera i stvari koje su očigledne a nadležni organi i u policiji i u pravosuđu i u BIA sve to takođe znaju. U svim tim institucijama imate ljude koji rade svoj posao kako treba. Tu ne valja vrh i još neki deo po dubini, ali sigurno imate 50 odsto ljudi koji su profesionalci i patriote i oni to neće sakriti.

- Znam to i kao neko ko je logikom dužnosti koje sam svojevremeno obavljao bio u kontaktu s tim strukturama, ali pojedinosti neću da otkrivam jer bi to sada bilo bacanje u vetar. Međutim, podaci o kriminalu vlasti postoje, u to nema sumnje, i siguran sam da i Vučić i ljudi oko njega to znaju. Biće jako interesantno građanima u danima posle izbora na kojima on izgubi vlast, a nadam se da ćemo imati dovoljno prisebnosti, hrabrosti i mudrosti da posle tih nekoliko interesantnih dana Srbija uđe u jedan razvoj koji priliči državi koja je deo Evrope 21. veka.

Ako ste već hteli to da radite, imali ste šansu 2000-ih, bili ste savezni ministar policije, predsednik Nacionalnog saveta za borbu protiv terorizma, predsednik Vlade, a Šešelj, Milošević, Dačić, Nikolić, Vučić... tada nisu bili ništa manje problematični. Zašto je zaobiđena lustracija, samo nemojte da se izvlačite na Koštunicu?

- Nažalost, moraću da kažem šta je istorijska istina. Mi smo, pre svega na izborima 24. septembra, pobedili zlo i autokratu koji je bio politički ludak i hrabar, za razliku od Vučića koji je kukavica, što je dobro, jer ne sme da počne nijedan rat. Mi smo zaustavili propadanje Srbije, veliki broj tih ljudi je sklonjen ili procesuiran, a Hag nam je uzeo pet-šest najvažnijih okrivljenih. Meni je žao što Miloševiću nije suđeno ovde, pa da karijeru završi tamo gde je i počeo - u Požarevcu. Predlog Zakona o lustraciji sam ja potpisao kao predsednik Vlade, usvojen je u parlamentu, a njegova primena je iz opravdanih proceduralnih zakona odložena na šest meseci ili godinu dana. Počeo je da važi u 2004. godini, a onda nije sproveden deset godina na koliko je bio oročen i nisu ga primenili oni koji su posle mene došli na odgovorne pozicije u Srbiji, a to je Koštunica kao predsednik Vlade i Tadić kao predsednik države i za to nema opravdanja.

Sto puta je prežvakano, ali opet ću vas pitati, zar vlast demokratske opcije nije propustila šansu da učvrsti institucije, neke je dodatno razgradila, recimo, upravo sudstvo. Osećate li ličnu odgovornost za te propuštene šanse?

- I tu ću morati da prebacim odgovornost. Vlada Zorana Đinđića od januara 2001. godine do marta 2004. (poslednjih godinu dana sam je ja vodio) uradila je sve što je mogla. Prvo smo morali da rešimo opstanak zemlje, da vratimo lekove u bolnice i apoteke, benzin na pumpe, da vratimo državu u Ujedinjene nacije, Savet Evrope, Interpol, Unesko, da vratimo pokradene penzije... Ne možete, uz sve to, da za dve-tri godine i potpuno oporavite i učvrstite institucije.

Govorim o periodu od 2000. do 2012, to je ipak dosta vremena?

- Mislim da je 4. marta 2004. godine Koštunica postao premijer i od tada je to usporeno, svedeno na minimum, a u nekom delu se išlo i nazad. Mi smo u njegovoj vladi imali ministarku koja je htela da poništi Darvinovu teoriju evolucije. Ja sam to što se događa javno prebacivao i Tadiću i kolegama. Od tog marta ja sam postao pasivni član Demokratske stranke, ali i najveći kritičar u vlasti u kojoj je bila i ta DS. Tad su moje kolege, možda iz dobrih namera, ali ipak neopravdano, propustile da urade domaći zadatak. To da se miriš sa SPS-om ispod fotografije ubijenog Zorana Đinđića sa rečenicom kako svako ima svoj bol, pa da dođeš do toga da oslabiš Šešelja koji je u Hagu time što ćeš da mu razbiješ stranku i onda protivzakonito i nemoralno toj novoj stranci daš prostor i u parlamentu i u medijima, bio je potpuni promašaj.

Rekli ste da ćete odluku o izlasku na predstojeće izbore doneti kada budu raspisani. To znači da nećete učestvovati u bojkot kampanji, ne učestvujete u radu Skupštine, šta ćete raditi sve ovo vreme?

- Političke stranke odluku o učešću na izborima uvek donose onda kad izbori budu raspisani i to je tako od kako postoji parlamentarizam. Da li su izborni uslovi nepodnošljivi? Jesu. Da li će se oni promeniti zato što mi nećemo da učestvujemo na izborima? Gde se to i kad desilo? Potpuno se slažem sa svima koji kažu da je ovo autoritarna vlast koja krši zakone i kriminalizovana je, da je veliki broj medija razglasna stanica ne čak ni SNS-a, već Vučićeve kujne, ali to ne znači da mi treba da pobegnemo od megdana, a ja bojkot tako vidim. Mislim da do poslednjeg dana pred izbore treba da se borimo za izborne uslove. Ne znam kako će bojkot kampanja da izgleda, ali sam u jednoj učestvovao 1997. godine i posle četiri dana smo zbog te odluke sami sebe psovali. Prema tome, mi ćemo imati kampanju za izborne uslove i pozivam i one koji su se već izjasnili za bojkot da se borimo zajedno u kampanji za izborne uslove. To ne znači da se i mi u trenutku raspisivanja izbora nećemo priključiti bojkotu, ali se možda za ovih nekoliko meseci može uraditi nešto, izaći na izbore i ostvariti dobar rezultat. Ne možemo pobediti Vučića jer nisu predsednički izbori, ali možemo da uradimo Vučiću ono što smo 1996. uradili Miloševiću i da to bude prva faza njegovog rušenja. Nakon toga on pada na prvim predsedničkim izborima.

Pretpostavljam da ste, ipak, duboko promišljali i vagali koja je vrsta političkog samoubistva gora: bojkot ili izlazak na izbore pod ovim uslovima. Šta ste zaključili?

- To jeste ono duplo golo u dominama, ali bar se bori. Rano je da šest meseci pred izbore kažeš da si poražen. A znamo li šta ćemo da radimo dan, mesec, godinu ili, ne daj bože, četiri godine dana posle bojkota izbora? Hoće li neko da mi odgovori?Šta vam kažu ovi koji su se odlučili na bojkot?- Kažu da će Vučić da se postidi gubitka legitimiteta i učini istorijske korake. Rekao sam im da je to isto kao kad političkom kriminalcu pošaljete časnu sestru očekujući da će ga ona ubediti da se promeni. Nema šanse.Navodite kako Vučić jedva čeka neke "dobre demokrate" koji će sa moralnih visina odbiti da učestvuju u prljavoj izbornoj borbi. Moglo bi se reći da sa ništa manje želje čeka i "dobre demokrate" koji će se na tim izborima pojaviti?- To pitanje implicira tvrdnju da ako ne bojkotuješ izbore, ti si saradnik Vučića. Ja bih stvarno voleo da vidim tog junaka i genija koji će za mene i Novu stranku i da pomisli, a ne da kaže kako mi nešto muvamo sa Vučićem. Pa nisam ja delio oduševljenje Beogradom na vodi iz pozicije gradonačelnika u svetlu ideje da ga grad i Republika grade zajedno i nisam ja išao sa Vučićem kod Klintona da podržim Klintonku! Hajde da se ne igramo time. Onaj koji me najgore mrzi može da mi misli svašta, ali da pomisli kako šurujem sa Vučićem, ne može.

Ipak i vi ste napustili pregovore na FPN-u nakon što ste saznali da Vučić nije prihvatio predloge Crte, Cesida, Transparentnosti. Imaju li ti pregovori ikakvog smisla?

- Nažalost, uz sve poštovanje organizatorima, mislim da nemaju. Očigledno da SNS to ne shvata ozbiljno i ne samo da sam tamo saznao da nisu prihvatili ništa, nego su još jednom potvrdili da Vučić ne govori istinu. On je pre nekoliko dana rekao da je predloge Crte video pre tri meseca i da je pet-šest predloga prihvaćeno. Kada sam ove njegove pitao šta je prihvaćeno, rekli su mi da ništa nije prihvaćeno, nego oni kao imaju dobru volju da nešto rade na tome. Tada sam shvatio da nema potrebe da više sedim tu i što se Nove stranke tiče, mi smo s tim završili. I ako se desi neki bitan napredak, msilim da ne može bez međunarodnog faktora. Mogu samo da poručim: Vučiću, pozovi odmah OEBS da počne s kontrolom izbornog procesa. Ako to uradi i oni dođu početkom oktobra, ja ću se truditi da ubedim kolege iz opozicije da bi time bio stvoren minimum uslova za izbore, jer OEBS ne kontroliše samo dan izbora, nego i medije u kampanji i finansiranje i zloupotrebu infrastrukture i postizborni postupak.

Pretpostavljam da vas kod vlasti sve nervira, šta vam najviše smeta kod opozicionih kolega?

- Vlast me ne nervira, nego ih se duboko gadim. A kolegama iz opozicije zameram što nisu uradili domaći zadatak od 2004. do 2012. i to što mi se čini da nisu spremni za fajt. Kažu mi: neću da se valjam sa njima u radikalsko-naprednjačkom blatu! Pa nego šta ćeš? Kad divlje svinje napadnu tvoje imanje i blago, naravno da moraš da uzmeš vile i ugaziš u blato da ih braniš, a ne bežiš u susedno selo i kažeš ja bojkotujem divlje svinje. Pobiće ti sve i na kraju doći i u to selo.

PARK "DEVEDESETE"

Znam da su ljudi skloni brzom zaboravu ali opet čudi kada mnogi kažu kako je "bilo bolje za vreme Slobe". Otkuda to?

- Imate ljude koji dan-danas ne veruju da je čovek bio na Mesecu ili one koji ne veruju da je Zemlja okrugla, imate one koji lične neuspehe i krahove prebacuju na konto opšteg stanja i politike. I ja sam se toga naslušao i u šali sam predložio da negde na istoku Srbije gde u dužini od deset kilometara nema kuća i ljudi napravimo jedan park pet sa pet kilometara, da ga ogradimo i nazovemo "Devedesete". I da u njemu bude sve kako je bilo u tom vremenu, pa ko voli, ima besplatan ulaz. Da gleda tu televiziju, da jede tu hranu, da sipa benzin u flaše, da dobija suzavac i batine, da ide u ratove... Ljudi koji to govore ne zavređuju komentar. A ako im to baš nedostaje, uvek mogu da skoknu do Severne Koreje.