U nastavku sledi intervju sa predsednikom Nove stranke Zoranom Živkovićem za dnevni list Danas.

U redu je da ljudi koji su bili na visokim funkcijama u državi devedesetih godina, meÄ‘u kojima i Momčilo Perišić, bez obzira na to da li su lično učestvovali u bilo čemu ružnome što je neko u ime Srbije radio, treba da učine gest i odaju počast svim žrtvama iz ratova. Prirodno je da se to uradi zato što se u Srebrenici nesumnjivo desio zločin i da su dva suda u Hagu taj zločin okarakterisala kao genocid. Država Srbija, naravno, nije osuÄ‘ena za genocid, ali je ljudsko poštovati te žrtve i jedan posredan dokaz tih ljudi koji su tada bili na visokim funkcijama da nije bilo te genocidne namere države, ističe za Danas Zoran Živković, predsednik Nove stranke i bivši premijer Srbije, komentarišući izjavu nekadašnjeg načelnika Generalštaba i potpredsednika u Vladi Zorana ĐinÄ‘ića Momčila Perišića da je spreman da oda počast senima svih žrtava rata u Jugoslaviji.

On dodaje da je očigledno da su pojedinci imali takve namere, ali da onda to nije genocid, „jer je genocid samo ako je to jedan osmišljeni državni plan“. „Poštujem takvu želju i nameru Perišića i to je potpuno u redu“, navodi Živković.

U Srebrenici će biti predsednici iz regiona. Zašto se onda ne vrši pritisak na Tomislava Nikolića, već na premijera Vučića da ode u Srebrenicu?

- Predsednik u našem sistemu ima preveliki legitimitet, jer se bira direktno na izborima, a mali značaj. Predsednika je jedan od simbola države i očigledno da Nikolić nije baš simbol kojim bi se Srbija sada ponosila. Pritisak na Vučića je sam on izabrao zato što je dao puno obećanja i graÄ‘anima Srbije i meÄ‘unarodnoj javnosti. On je rekao da će Srbija biti garant mira, stabilnost i pomirenja u regionu, a praktično nije uraÄ‘eno ništa. To što neko ne vodi ratove je dobro, ali to nije najviše dostignuće jedne dobre politike. Koliko ja pratim, u lošim smo odnosima sa Bosnom, Hrvatskom, MaÄ‘arskom, Rumunijom, sa Bugarskom nema odnosa, a sa Makedonijom su nejasni. Mi smo ili zategnutim odnosima ili u otvorenoj zavadi sa svima u regionu. Netačno je i da zbog Vučića imamo nikada bolje odnose sa svetom, sa SAD i Nemačkom. To što dolazi Angela Merkel je kao kada dolazi razredni starešina da izgrdi Ä‘aka koji se nije pretrgao u učenju. Deo francuskih poslanika je za prekid pregovora sa Srbijom, a Britanija predlaže rezoluciju za koju Vučić tvrdi da je neprijateljska prema nama. Ne znam sa kim smo to mi u dobrim odnosima. I zato će Vučić trpeti sve više pritisaka. On treba da se seti jedne mudre misli da možete ljude da lažete jedno vreme, neke da lažete sve vreme, ali ne možete sve ljude sve vreme. To je primer političke sudbine Slobodana Miloševića i to treba da mu bude jasan znak šta ga čeka.

Da li je bio opravdan zahtev Srbije za izručenje Nasera Orića?

- Tužilaštvo za ratne zločine radi svoj posao shodno zakonu, a prema kojem je ovlašÄ‡eno da se bavi ratnim zločinima na teritoriji bivše Jugoslavije. Nije bilo primedbi iz Bosne kada su hapšeni Srbi iz Bosne koji su ubijali muslimane iz Bosne. Pravo je tužilaštva iz Srbije da traži odgovorne za pogibije Srba u Srebrenici. Orića je uhapsila švajcarska policija po srpskoj poternici. Postoje srpske poternice koje Interpol nije hteo da podrži, prema tome ovo nije samo srpska poternica. Što se tiče Orića, on je bio u Hagu i osloboÄ‘en je, ali iz onoga što pričaju advokati, i srpski i bosanski i oni koji nisu sa ovih prostora, on je osloboÄ‘en zato što su neki svedoci promenili iskaz ili odustali od svedočenja. A u Hagu je javna tajna da je te svedoke na promenu stava ubedio Slobodan Milošević. Svi znaju da ga je Orić tamo zvao „predsedniče“, da je bio deo obezbeÄ‘enja Miloševića na početku devedesetih, čak i da je bio zadužen za njegovog sina da ga uvede u život i vodi po splavovima. Tu postoje neke čudne veze. Niko neće javno da kaže, ali opšta je priča da je Milošević spasio Nasera Orića u Hagu.

Ako sam dobro razumeo, razlozi za to su bili privatni, ne zbog interesa Srbije?

- Iz privatnih razloga.