Živković za Danas na godišnjicu Đinđićevog ubistva: Malo ko je Zorana zvao imenom

Živković za Danas na godišnjicu Đinđićevog ubistva: Malo ko je Zorana zvao imenom

Sigurno je da postoji politička pozadina ubistva Zorana Đinđića, ali politička pozadina ni jednog atentata, bilo da su u pitanju ubistva Kenedija, Alda Mora ili Ane Lind, nikada nisu dokazana na sudu. Ja sam siguran da iza Đinđićevog ubistva stoji klan Miloševića. Da li je to samo porodica ili neko šire ideološko – mafijaško udruženje oko porodice Milošević ne mogu da dokažem, jer to naprosto teško za dokazivanje. Milošević je imao motiv jer mu je Zoran srušio carstvo, a poslat je tamo gde treba u Hag. Osim toga Milošević je sa izvršiocima ubistva Đinđića bio u direktnom kontaktu i lično je sa njima komunicirao. Sigurno je u pitanju bio i neki novac, a Milošević ga je imao“, kaže za Danas Zoran Živković, jedan od najbližih Đinđićevih saradnika i njegov naslednik na mestu prvog čoveka Vlade Srbije.

* Advokat porodice Đinđić Rajko Danilović tvrdi da nije postojala politička volja da se nakon ubistva Đinđića ispitaju Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj kao svedoci?

– Na osnovu onoga što je radila istraga, a redovno sam izveštavan o tome šta se dešava, tužilaštvo nije imalo bilo kakvu osnovu da pokrene bilo kakvu istragu u vezi sa Koštunicom. Ja isto ne vidim kako bi on to mogao da stoji iza ubistva, jer nije imao motive za to, kakve je imao Milošević. U vezi sa Šešeljem bilo je njihovih druženja sa Zemuncima (pripadnicima Zemunskog klana, prim.nov) i izjave koje je davao pred odlazak u Hag i iz Haga.

* Spekulisalo se i da iza ubistva stoji neki strani faktor?

– Neki uticaj vide u Moskvi, neki u Vašingtonu ili ne znam gde, ali demokratska vlast i vlada Zorana Đinđića posle Petog oktobra je bila u dobrim komunikacijama sa svetom i Đinđić je odgovarao svima. Mi se jesmo opredelili bili za put ka EU, ali nismo pravili nikakve probleme Moskvi i Pekingu. Prema tome niko sa strane nije imao politički motiv za ubistvo. Utvrđeno je apsolutno ko je organizovao, ko je izvršio ubistvo, iz čega je pucano i tu nema nikakvih dilema. Bajka o trećem metku nema nikakvog smisla.

*Ima i takvih primedbi da su Đinđića izdali i ljudi iz njegovog okruženja?

– Molim te vrle advokate koji liče na kafanske pevaljke da kažu imenom i prezimenom na koga misle. Pozivam i nadležne organe da pozovu te ljude i da ih saslušaju na koga misle i da li imaju bilo kakve dokaze za to. Oni koji mene nipodaštavaju i mrze ne mogu ni da zamisle da sam ja za nešto odgovoran, ali moramo da prestanemo sa takvim egzibicionizmom.

* Da li je atmosfera pred njegovo ubistvo bila takva da se tako nešto moglo naslutiti?

– Prva analiza, nemačke i naše službe, dok je još stanovao na Studentskom trgu bila je da postoji četrdesetak mesta sa kojih može da bude napadnut do Vlade Srbije. Bio sam u SAD kada je na njega kod Limesa pokušan atentat. Nisam odmah mogao da ga čujem, javio se njegov otac i rekao mi da je to bila neka budala. Kasnije sam se čuo sa njim, ali je on ponovio da „kad nas nije pobio Milošević i ovi iz NATO-a teško bi nas sad neko ubio jer ako žele smenu to mogu da urade na izborima“ . Mi smo bili spremni da izgubimo na prvim sledećim izborima, jer svi u Srbiji su bili za reforme i tranziciju, ali ne u njihovoj kući i njihovoj ulici i firmi. Naravno, on nije bio zadužen i odgovoran za svoju bezbednost i postojale su tačne mere kako se štiti štićeno lice.

*Koliko je bilo propusta u tom sistemu zaštite?

– Da, jeste bilo propusta, ali ne sa zlom namerom. Primera radi nije trebalo da ulazi u Vladu na način kako je to činio. Osim toga neposredno pred ubistvo u atrijumu Vlade su bili radovi, menjali su se prozori i neko je procenio da to nije neki veliki problem. Pored toga u to vreme bilo je prebacivanje zaštićenih i štićenih ličnosti iz BIA na MUP, jer je BIA je postala čisto obaveštajna organizacija. Možda i zbog toga neka informacija nije bila pravovremena. Nas dvojica smo pričali o tome, ali mi nismo eksperti za tu oblast. Zato ne vidim zbog čega još nije skinuta oznaka državne tajne sa izveštaja koji je pravio Žarko Korać, jer bismo tu našli mnoge odgovore i bila bi sprečena dalja mistifikacija tog zločina.

*Smeta li vam to što Đinđića danas svi svojataju, što tvrde da su sa njim bili prijatelji i na ti?– Mrtav Zoran danas ne može da se brani, niti da kaže da te ljude ne zna i da ih nikada nije ni video. Ima dosta ljudi koji mogu o njemu da svedoče na adekvatan način, porodica, njegova sekretarica Biljana Stankov, Maja Vasić, sekretar Vlada, ja koji sam bio sedam godina njegov zamenik . Znam šta bi on danas rekao o svima njima i gadim se onih koji ga upoređuju, makar jednim delom sa Vučićem. Posvađao sam se sa petoro – šestoro ljudi zbog toga i prekinuo odnose sa nekim članovima Đinđićeve familije zbog toga što su dopustili da takva glupost bude izneta u javnost. Očigledno je da su imali neke materijalne interese, ali su Đinđić i Vučić apsolutno neuporedivi. To vam je kao da uporedite hirurga i bolničara koji baš nije siguran šta mu je posao.
 
*I sam Vučić danas pokazuje žaljenje zbog ubistva Đinđića ?– Ne tako davno Vučić je tvrdio da je bio toliko srećan zbog Đinđićeve smrti da je morao da se napije, sada pokazuje žaljenje. To je neoprostivo i odvratno. Ali i sa opozicione strane ljudi koji govore o Zoranu ne propuste da kažu „ja i Zoran“ umesto obrnuto, a naravno da lažu. Znam šta je o većini njih Zoran mislio. Uostalom, malo ko je Zorana zvao imenom. Uglavnom su ga svi oslovljavali sa šefe. Jedino mi matori koji smo se dugo družili sa njim, zvali smo ga imenom.
 
*Mitropolit Amfilohije ovih dana objasnio je da njegove reči sahrane Đinđiću, ko se mača maši, od mača će i poginuti, nisu dobro protumačene?– Amfilohije izgleda da nije razumeo sebe, ili nije znao šta priča tada, ili sada pokušava da se izvadi. To što je rekao na sahrani bilo je nedopustivo i Amfilohije je bio loš izbor. Mi smo inače zvali patrijarha Pavla da govori, ali je on bio nešto loše pa je crkva odredila Amfilohija.
 
mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori