Živković za NIN: Mnogi su radili demokratiji u Srbiji o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator

Živković za NIN: Mnogi su radili demokratiji u Srbiji o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator

"Nije nama virus ubio demokratiju. Ona je na ivici opstanka i zbog onih iz opozicije koji su stvorili SNS i sa njim sarađivali i pre i nakon 2012. Mnogi su joj radili o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator. Bojkot ne stvara uslove za suđenje za brojne afere i kriminal."

Predsednik sažaljivo govori o suzama premijerke Ane Brnabić u jeku pandemije dok prećutkuje štošta, pa i da je, na primer, Vlada Srbije još pre tri godine imenovala Bobana Gašića, brata Bratislava Gašića, direktora BIA, na mesto predsednika Nadzornog odbora Kliničkog centra u Nišu. Koje su njegove kompetencije za tu poziciju? Zašto je baš njega lično ministar zdravlja Zlatibor Lončar, po sopstvenom priznanju, „molio“ da prihvati tu funkciju? Šta je pogrešno s nama? Zašto nas ne mogu ganuti suze premijerke, kao što su ganule predsednika Srbije i SNS-a Aleksandra Vučića? I da li sada, kroz stotine mrtvih, uživo gledamo kakve mogu biti posledice nepotizma, stranačkog zapošljavanja, suspendovanje demokratije i vladavine prava i urušavanja institucija? O tome i vanrednom stanju u Srbiji za NIN govori Zoran Živković, predsednik Nove stranke, bivši premijer i ministar policije.

 

Postali ste premijer nakon ubistva Zorana Đinđića. Koliko se mere, uvedene 2003. posle proglašenja vanrednog stanja razlikuju od ovih danas? I kako to izgleda voditi zemlju u vanrednom stanju?

Vanredno stanje 2003.godine uvedeno je nakon atentata na premjera, a to je nužna odluka u situaciji kada je očigledan pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Tada uvedene mere imale su jasan cilj – sveobuhvatnu borbu protiv organizovanog kriminala i očuvanje demokratskih institiucija vladavinom prava. Parlament nije prekidao rad, donosio je zakone neophodne za efikasniju borbu protiv kriminalaca. Građani nisu imali nikakava ograničenja, a većina je govorila da su uživali u tom vremenu. Policija i pravosuđe su radili svoj posao profesionalno i u najkraćem roku otkrili i rešili atentat na premjera, ali i hiljade drugih krivičnih dela. Akcija „Sablja“ je kriminal u Srbiji svela na istorijski minimum, a imala je podršku preko 85% građana. Ako svoj posao radite posvećeno, sa dobrim namerama i odličnim saradnicima, uz poštovanje zakonai demokratskih principa – lako i uspešno vodite državu, bez obzira da li je vanredno ili normalno stanje.

Vama mnogi zameraju što niste odmah posle vanrednog stanja raspisali izbore i iskoristili veliku podršku građana. Da li verujete da će aktuelna vlast neposredno nakon ukidanja vanrednog stanja raspisati izbore? I kada?

Velika podrška građana ne sme biti zloupotrebljena. Nakon ukidanja vanrednog stanja počela je žestoka kampanja protiv vlade koju sam vodio i tada održani izbori ne bi bitno promenili odnos snaga u parlamentu. Tu kampanju su vodile poražene snage poraženog režima, ali i jedan deo DOS-a i takozvana nezavisna kritička javnost. Danasnja situacija je specifična jer su izbori već raspisani, oni su u toku samo je proces prekinut i on može biti nastavljen tek kada se život u Srbiji potpuno vrati u normalu. O tome kada ih treba održati treba započeti dijalog kada se ukine vanredno stanje i sve aktivne vanredne mere da bi građani bezbedno i bez bilo kakvog straha slobodno izašli na birališta.

Da li ste za izlazak na izbore ili za bojkot nakon novih okolnosti? Hoćete li učestvovali u izborima ako budu raspisani neposredno
 nakon ukidanja vanrednog stanja? Šta za sebe i opoziciju u tom slučaju očekujete?

Nova stranka će o tome doneti odluku kada vanredno stanje bude ukinuto i
 ada bude jasno kada i u kojim uslovima će izbori biti održani. Opcija bojkota uvek otvara dilemu kome to odgovara, režimu ili građanima, šta se bojkotom rešava? Da li bojkotom možemo rešiti sve afere, korupciju i kriminal aktuelnog režima, da li bojot stvara uslove za istrage, suđenja i presude krivcima za Krušik, Savamalu, Helikopter, prljavu harangu i ubistvo Olivera Ivanovića, falsifikovanje diplome i doktorate i svega onoga što je nezakonito urađeno u poslednjih par meseci vanrednog stanja? Bez borbe, a to znači i izbora, nema razobličavanja kriminala rezima, ali i ponude novih programa i nove metodologije preuzimanja odgovornosti, a bez svega toga Srbija nema budućnost.

Da li, kao što tvrde mediji iz nekih susednih zemalja, Vučić koristi pandemiju za zastrašujuću predizbornu kampanju? Ili oni samo kažu što ovde mnogi ne smeju reći?

Koleginice i kolege iz Nove stranke, a i ja lično, svakodnevno upozoravamo na to da se vanredno stanje na najgori način zloupotrebljava u predizborne, dnevnopolitičke svrhe. Aleksandar Vučić ne propušta ni jednu priliku da sadašnji medijski monopol upotrebi za samopromociju koja je dominantno zasnovana na lažima i prevarama. U tome mu pomažu njegovi šegrti i jataci, oni kojima je on „šef“, ali i horde toaletoidnih urednika i „novinara“ zajedno sa samozvanim poltronskim analitičarima. Tu su i dokoni kibicera kojima se angažman i mudrost iscrpljuje besmislenom tvrdnjom „svi su isti“.

Verujete li kao bivši ministar policije SRJ da je opradan strah od mogućih zloupotreba policije i tajnih službi tokom vanrednog stanja?

Zloupotrebe bezbednosnih službi, policije i pravosuđa svakodnevna je navika Vučićevog režima. U vanrednom stanju ona se umnogosručava i postaje bezobzirnija, primitivnija i opasnija. Većina policajaca, tužilaca i bezbednjaka pokušavaj da svoj posao rade profesionalno, ali njihovi rukovodioci, „šefovi“ intimusi i saučesnici , to upražnjavaju svakodnevno. Hapse se novinari, laje na opoziciju, maltretiraju se i ponižavaju građani, nezakonito se troše stotine miliona para građana. Sve to mora biti istraženo i sankcionisano,a za to je nužna hitna promena vlasti!

Kakvu sliku društva u Srbiji očekujete kada virus korona bude pod kontrolom? Kao će izgledati tada politički život Srbije?

Bojim se da potpuna kontrola virusa nije moguća u bliskoj budućnosti, jer ovo što se dešava poslednjih meseci iznenadilo je i struku i politiku, a to nije smelo da se desi. Budućnost države, političkog, ekonomskog i svakog drugog segmenta života zavisi od građana i njihovog izbora onih kojima daju poverenje za vođenje javnih poslova i ovlašćenja. Na izborima, kada za njih ima bar minimum demokratskih uslova, građani ne odlučuju o sudbini političara već o svojoj budućnosti, budućnosti svoje dece, naroda i države. Ova činjenica ne umanjuje ogromnu odgovornost političara koji svojim idejama, programima I delovanjem moraju da ponude dobre, bolje i najbolje opcije biračima.

Po čemu se odnos prema opoziciji sada bitnije razlikuje od onoga pre uviđenja vanrednog stanja, osim što sada i vlast bojkotuje parlament?

U vremenu vanrednog stanja nema mnogo prostora za delovanje opozicije, posebno u nedemokratskim društvima pod velikim uticaje autoritarne vlasti. Pored nekoliko nerežimskih niskotiračnih novina i časopisa, televizija bez široke gledanosti i nacionalne frekfencije, društvene mreže su jedino mesto gde se može pročitati i videti ono što prava, aktivna opozicija kritikuje, nudi i planira. Ali to nije opravdanje za građane, one koji zdravo i razumno razmišljaju o svakodnevnici i budućnosti. Ko želi da se informiše to može da ostvari. Nije najjednostavnije i najlakše, treba se malo potruditi, ali ako želite dobru, prosperitetnu budućnost sebi i svojima, komšijama i državi, morate malo i da se pomučite – isplatiće vam se! Režim se plaši istine i javnosti pa zato nema sednica parlamenta, što dokazuje da je bojkot sednica skupštine bio još jedan veliki promašaj. Bio sam protiv toga, ali me je solidarnost sa drugima iz opozicije postavila u taj pasivan polozaj, na veliku radost Vučićeve kamarile.

Kako je došlo do toga da pandemija postane na neki način Vučićev saveznik, jer neka istraživanja govore da on sada ima 61 odsto podrške građana, više nego pre vanrednog stanja? Ili je to globalni fenomen, jer rastu rejtinzi čelnim ljudima većine zemalja, bez obzira na rezultate borbe protiv virusa?

Istraživanje javnog mnjenja u vreme vanrednog stanja ne daju realne rezultate, to je opšte poznata činjenica. Ispitanici tada često, u strahu, govore ne ono što misle već ovo što očekuju da će se dopasti vlasti ili svoj stav zasnivaju na pogrešnim pretpostavkama pa ga brzo nakon ukidanja vanredne situacije dramatično promene. Dakle, o rejtinzima pričamo kada se normalizuje situacija i kada većina građana bude obaveštena realnim činjenicama.

Tanja Fajon je pozvala predstavnike vlasti da poštuju Ustav i omoguće rad parlamenata tokom pandemije. Ima li ko da je čuje? Hoće li vlast ispuniti ovaj zahtev? Da li bi time priznala da je pogrešila što je raspustila Skupštinu i bez nje proglasila vanredno stanje?

Vučić je u subotu najavio da će Parlament uskoro da zaseda, tako da je već postupio po naređenju – što je dobro. Vanredno stanje bi bilo uvedeno i u parlamentu, jer tamo ovi njegovi glasaju na zvonce. Formalno bi to bilo ispravnije, ali ne i suštinski. U vreme Sablje, da ponovim, parlament je radio bez prekida i donosio zakone koji su bili neophodni da bi borna protiv organizovanog kriminala bila još efikasnija.

I izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik smatra da je „od ključnog značaja da parlamenti država kandidata nastave da igraju svoje ustavne uloge”. Zašto je važan normalan rad parlamenta?

Pored zakonodavne, kontrolna uloga parlamenta je jednako važna i krucijalna , posebno u teškim vremenima. Represivne mere vanrednog stanja, njihova neophodnost i efikasnost moraju se analizirati i ocenjivati, bolje dok traju nego kada budu okončane. Kontrola trošenja budžeta, potreba rebalansa , mere krizne ekonomske politike... sve su to teme koje je parlament mogao i trebalo da diskutuje. Nova stranka je ponudila i alternativno rešenje – Komisiju za kontrolu sprovođenja vanrednog stanja, većinski sastavljena od opozicije, ali je režim, plašeći se kontrole i sa idejom da sakrije malverzacije , to odbio.

Da li je demokratija žrtva pandemije? Da li je virus ubio demokratiju u Srbiji i čitavom svetu?

U svom najširem smislu demokratija je nesprovodiva u vreme vanrednih mera, bilo gde u svetu, ali to je samo privremeno. U Srbiji nije virus ubio demokratiju – mnogi su joj radili o glavi, ali je Vučić njen konačni likvidator! To ne smemo dozvoliti i zato je neophodna #borba!

U autorskom tekstu za Vašington tajms premijerka Brnabić je rekla da borba protiv epidemije ne guši demokratiju u Srbiji i da vlasti mogu da zaštite i demokratiju i građane od korona virusa. Verujete joj?

Dekokratija u svom pravom, potpunom i aktivnom smislu, u Srbiji je postojala samo od oktobra 2000. do kraja 2003.godine. Odmah nakon toga ona je upala u svoju pasivnu, simboličnu fazu, a od izbora 2012.godine ona se ubrzano sistematski uništava. Tragikomično je kada Brnabićka tvrdi da će njen „šef“ Vučić da zaštiti demokratiju i građane od virusa. Štitio je on, zajedno sa Miloševićem, Šešeljem, Dačićem i Vulinom , u devedesetim godinam prošlog veka Srbe svuda po Balkanu. Tamo gde ih je on štitio i spasavao – tamo Srba više nema. Isto je i sa demokratijom.

Predsednik Vučić pričao je i o suzama premijerke. Zašto Nemačka ne priča o suzama Agele Merkel?

„Patetično-primitivna, amaterska operetska predstava“ – to je sintagma koja najbolje definiše Vučićevu politiku i dnevno ponašanje. On bolje od svoje majke zna koliko je bio težak na rođenju, on radi 24 sata dnevno, ne jede- možda lignje ponekad, spava na podu, čita 600 stranica dnevno, breca se stranim političarima, Bondovskim manirima obezbeđuje hiljade respiratora po ceni od 300.000€. Ko zna svoj posao, on ga završi za 8 sati, a glup i vredan je najgora moguća kombinacija- što više radi to veće gluposti čini. Samo budale na podu spavaju i lažu da gladuju,a stomak im je sve veći i veći. Uzalud čitaš stotine stranica kad ti je lietratura pogrešna ili je ne razumeš. Onaj ko „lako klekne“ pred Blerom, Šrederom, Erdoganom, Putinom ili američkim zamenicima asistenata pomoćnika podsekretara za Balkan – taj ne čini ništa dobro za Srbiju.

Premijerka tvrdi da vlast obezbeđuje demokratiju u Srbiji, kune se u demokratiju u zemlji u kojoj je opozicija za vlast mrtva. Je li onda demokratija u Srbiji mrtva? I na šta je mislila kada tvrdi da kritičari koriste krizu kao priliku za osudu političkih protivnika?

O dami koja ima svog “šefa” ne bih da trošim reči niti da tumačim njene “mudrosti”. Demokratija je na ivici opstanka delovanjem Vučićevog režima, ali i ponašanjem onih iz opozicije koji su stvorili SNS, jačali ga, sa nji sarađivali i pre i nakon 2012.godine. Naravno, krivica ovog prvog je dominantna.

Da li ste očekivali poziv opoziciji da zajedno sa vlastima učestvuje u borbi protiv kovida-19? Da li je bilo takvih pokušaja?

Ne , jer bi to značilo da ih možemo kontrolisati, a to im je noćna mora.

Kada premijerka kaže da obezbeđuje demokratiju u Srbiji da li pod tim misli i na hapšenje novinara? Znate li još i jednu zemlju u
kojoj su u jeku pandemije hapsili novinare?

Naravno, Severna Koreja, Južni Jemen, Nigerija, Burkina Faso… Kada je Vučić prvi put bio na vlasti , kako minister informisanja, režim je ubijao novinare, Ćuruviju, Dadu Vujasinović… Danas im samo ponekad spaljuju kuće i hapse ih redovno. Toaletoidi i napredni analitičari bi zaključili da je danas “mnogo, mnogo bolje – najbolje u istoriji!”

Vlada je imenovala Bobana Gašića, brata Bratislava Gašića, direktora BIA na mesto predsednika Nadzornog odbora Kliničkog centra u Nišu. Koje su njegove kompetencije za to mesto i kakve mogu biti posledice takvog stranačkog zapošljavanja?

To sada prvi put čujem, ali me ne iznenađuje, naravno. Njegove kompetencije su apsolutno identične kompetencijama koje, za posao koji obavlja, poseduje njegov brat keramičar. Obrazovan je i pošten koliko i Vučićevi ministri unutrašnjih poslova i finansija, a verodostojan kao njihove diplome i doktorati. Iste kompetencije imaju i roštiljdžija na čelu EPS-a, vazduplohovac na čelu Puteva Srbije, kao i stotine, hiljade “naprednih” funkcionera na svim nivoima vlasti.

Ako znamo da je zaraženo više od 500 lekara i medicinskih sestara, kako zvuči naredba direktorke, kojom se osoblju “Laze Lazarevića” zabranjuje da nose zaštitne maske i rukavice?

Medicinska nauka i kod nas i u svetu u ovoj pandemiji je pokazala sve svoje nedostatke. Ni danas, mesecima od početka ove nesreće, nemamo ni jedan jasan stav struke. Ne zna se ni kako je virus nastao, ni kakao, se leči , ni kako se prevenira. Svi su rekli šta misle, niko nije rekao šta zna. Sve to, naravno, ne daje za pravo da se ljudi odgovorni za rad medicinskih ustanova ponašaju kao direktorka “Laze Lazarevića” . To je primereniije ponašanju pacijenta, a ne rukovodioca te bolnice.

Zašto RRA nije reagovala kada je vlasnik TV Pinka Željko Mitrović rekao: “vi koji ste protiv Vučića ste stoka”?

Kada vam taj (s)tvor kaže tako nešto, budite ponosni! Zamislite da vam taj zavisnik od ozona i ko zna još čega, kaže nešto pohvalno... RRA je potpuno nebitna institucija, za sve u Srbiji, po svojoj volji i onome što govori i radi, jeste Aleksandar Vučić. Dakle, smena njegovog režima je rešenje za sve probleme. Dragi građani, kolege iz opozicije, intelektualci, odgovorni i hrabri prijatelji, u ovim danima korone, razmišljajte o tome kako da ova lepa zemlja Srbija postane dobra država. Svi znamo rešenje. To je #borba!

 

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori