U nastavku pročitajte autorski tekst predsednika Nove stranke Zorana Živkovića za nedeljnik Svedok.

Proleće 2016. godine biće obeleženo lokalnim, pokrajinskim i izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije. U uređenim državama to je praznik demokratije, prilika da građani upotrebe svoj glas i tako odrede budućnost svoje države, društva, svog grada, ali i svoje porodice. Kod nas dobro obavešteni cinici govore: „Evo nas na pragu još jednih Vučićevih političkih igara, kad hleba već nema!“

U pravu su, ali cinizam je nedovoljan, na ovim izborima nam je potrebna i građanska svest i politička etika odgovornosti i maksimalni aktivizam svih koji racionalno i iskreno vole Srbiju. Igranje uzvišenim demokratskim institucijama i procedurama Vučić opravdava stalnim traženjem legitimiteta za sve i svašta, od nepostojećih reformi do sopstvenog političkog postojanja.

Istina je da njemu za obavljanje ovako važne državne funkcije fali samo jedna potvrda – ona lekarska, u kojoj bi specijalista nedvosmisleno potvrdio da predsednik SNS-ovaca nije i dalje Miloševićev ministar informisanja. Što je više tvrdio da će izbora biti samo na lokalnom i pokrajinskom nivou, sve je više bivalo jasno da nas čekaju i republički izbori. Patološka laž jeste sveprisutna činjenica života i rada političara Vučića, i onog iz devedesetih i ovog „naprednog“.

Neki su zabrinuto preračunali koliko će u milionima taj „samo još jedan listić“ koštati građane Srbije, a ja tvrdim da je to najjeftiniji način da Aleksandra Vučića i njegov polusvet, političke kameleone, lažne doktore nauka, osumnjičene za krivična dela, „mačo“ sirovine, sitne lopove, skupštinske bukače i ćutologe, pošaljemo tamo odakle su došli, ili u neku od državnih institucija sa povećanom zaštitom.

Po zasluzi.

Politička kalkulacija i hvatanje poslednjeg voza za produženje mogućnosti ostanka na vlasti nisu bili najsrećniji izbori ni mnogo umešnijih političkih figura, pokazala je naša istorija.

Na nama građanima i odgovornim političarima je da ovaj trenutak iskoristimo i kaznimo ovu vlast zbog lažnih obećanja, kriminala, korupcije, sve većeg javnog duga, linčovanja nevinih, pljačkanja penzionera, lekara, prosvetnih radnika... Vreme je i da ih kaznimo zbog stranačkog zapošljavanja epskih razmera, uterivanja straha, nasilja, otpuštanja političkih neistomišljenika, nezakonitog prisluškivanja, praćenja novinara, vređanja pristojnog sveta koji pošteno i teško zarađuje minimalac koji ne pokriva ni dno potrošačke korpe.

Izbori su šansa za Srbiju iako je svima jasno da danas ne postoje uslovi za slobodnu i fer političku trku. Ako oko bilo čega svakolika opozicija u Srbiji mora i treba da sarađuje, to je borba da se obezbede uslovi za slobodne izbore. Zato je osnovana Komisija više opozicionih stranaka s ovim ciljem.

Politički izbor mora biti slobodna volja svakog pojedinca, a ne rezultat pritisaka naprednjačkih siledžija, ucenjivača i batinaša koji na prašnjave drumove ispadaju iz crnih džipova i blindiranih automobila.

Vlast se ne osvaja štanglama i uterivanjem straha, nego poverenjem građana i političkim programima.

Baš iz ovog razloga Nova stranka je još pre dva meseca osnovala Centar za prijavu nasilja u predizbornoj kampanji i tokom izbora. Otvorili smo i telefonsku liniju putem koje građanke i građani mogu prijaviti nasilje inspirisano političkim opredeljenjem i delovanjem.

Izlaskom na izbore pokazujemo da smo zainteresovani za sopstvenu sudbinu, sudbinu naših porodica, prijatelja, za budućnost države. Srbija mora prestati da bude zemlja iz koje se trećina ljudi iselila, a druga trećina sanja o tome, dok ostali razmatraju i o gorim rešenjima za svoju budućnost.

Svako ko smatra da je politička apstinencija u društvu koje se klacka na ivici litice rešenje, svesno ili nesvesno je samo još jedan u armiji onih koje kolokvijalno nazivamo Vučićevim botovima.

Proevropski, prodemokratski i patriotski, dakle naš deo srpskog društva i biračkog tela, mora da se probudi i ostavi prošlost sa strane. Nemamo pravo da propustimo šansu da upotrebimo svoj glas protiv čoveka koji svojim nerazumnim ponašanjem i odlukama čini sve da od Srbije napravi bljutavi, otrovni "sendvič" idolopoklonstva, Farme i fasadne demokratije.

Sramota je živeti u zemlji ljudi čiji glasovi vrede hiljadu dinara, dve litre ulja, kilo brašna i šećera. Ili porciju ćevapa, ali i zastarevanja krivičnog dela, političku aboliciju ili amnestiju. Vladavina prava mora biti na vrhu agendi političkih programa koje zastupa opozicija.

Nova stranka je bez sumnje mnogo puta dokazala da takvu politiku iskreno i dosledno promoviše.

U normalnoj Srbiji ne sme da postoji kult aplaudiranja vođi, ministri nisu premijerova posluga nego ljudi koji se istinski bave svojim resorima, policija i tužilaštvo treba da rade bez pritisaka i pretnji, nezavisne institucije slobodno obavljaju svoje funkcije, mediji objektivno i kritički izveštavaju...

Srbija mora da se upristoji, institucije ne smeju da budu čuvari lika i dela jednog čoveka, pa bio to Aleksandar Vučić ili neko drugi. Mora se zaustaviti politizacija pravosuđa, a ministarstvo za socijalni rad ne sme da bude baza iznuđenih naprednjačkih glasova. Krajnje je vreme da živimo u zemlji gde će spiskovi "srbomrzaca", crne liste novinara, stranih plaćenika i izmišljenih špijuna postati prošlost. Vreme je da postanemo deo nekog normalnog sveta gde ćemo ulagati u sebe, svoju decu, pošteno raditi za plate od kojih može pristojno i pošteno da se živi.

Nova stranka zalagaće se i za ukidanje poreza na nekretnine u kojima vlasnici stanuju. Isplata porodiljskih i dečjih dodataka mora biti prioritet! Ni predsednik, ni premijer, ni poslanici, ni državni službenici ne smeju da prime platu dok se ne isplate socijalna davanja. Bilo bi to pravedno i značajno olakšanje svima da prežive ovaj težak period tranzicije. Realna rešenja postoje i za to nije dovoljno samo da samozvani „vođa nacije“ prvi dolazi u zgradu Vlade, a poslednji iz nje izlazi. Ne mora se ni raditi vikendom ili se suzdržavati od osnovnih fizioloških potreba i to iznositi kao argument sopstvenog patriotizma.

A, kad smo kod fizioloških potreba, možda nismo pronašli rešenje za problem nezaposlenosti, ali smo budući posao sadašnjem premijeru svakako našli i to u skladu sa njegovim željama – obilazak toaleta po Srbiji.

Ovoj državi je potreban premijer koji radi svoj posao kao i njegove kolege u EU, bez melodramatičnih operetskih predstava po smetovima, površinskim kopovima, štalama i podrumima.

Mnogi se u Srbiji sećaju groteskne izjave jedne "starlet" i učesnice rijaliti programa, inače istaknute članice Srpske napredne stranke, kako ima "genetsku predispoziciju da bude na visokoj funkciji". Takvima, genetski predodređenima nudimo besplatno osnovno zdravstveno osiguranje i pristojne uslove boravka u specijalističkim institucijama.

Onima koji bi želeli da se učlane u SNS, ali kad postanu "normalni, pametni i zdravi", obezbedićemo veoma efikasno i pravedno suđenje iizdržavanje zatvorske kazne uprkos potpisanom ugovoru za učešće u rijaliti emisiji jedne televizije.

Efikasnu istragu obezbedili bismo i svim žrtvama različitih falsifikatora potpisa i kradljivaca ličnih dokumenata, a i onima iz pravosuđa koji do zastarevanja razvlače procese miljenicima Vučićevog režima.

"Doktorima nauka" i vremešnim diplomcima, iz sveta politike naročito, uveli bismo preispitivanje validnosti diploma i stečenih znanja, pogotovo kada su doktorske disertacije branili u odstustvu komisije ili diplomirali nedeljom u podne, baš kada fakultet nije radimo.

Svi želimo da živimo u zemlji gde se poštuju načela akademske čestitosti i u kojoj vredni, mladi student nakon diplomiranja neće biti diskriminisan od matorih plagijatora. Takođe, svim ljubiteljima sporta bilo bi omogućeno da kupe kartu i prisustvuju vaterpolo utakmici reprezentacije Srbije, bez obzira da li su zaposleni u javnim preduzećima ili ne, i bez obzira na stranačku pripadnost. U normalnoj Srbiji Stiven Sigal ne bi od predgrupe Lepoj Breni u novogodišnjoj noći za nekoliko dana dogurao do državljanstva, ali bi svaki dokazani umetnik, pa i on, bio dobrodošao.

Predsednik države ne sme sebi da dozvoli da bude sinonim za vrača koji iz flaše šljivovice proriče budućnost i sudbinu čovečanstva. Mora postati nedopustivo i to da o trošku države vodi širu familiju na prekookeanska šoping putovanja.

Glasom protiv zaustavili bismo i pomahnitalog Vulina koji deli socijalnu pravdu iz velnes centara luksuznih hotela, ili raspiruje mržnju prema susedima neodmerenim, često skandaloznim izjavama.

Sprečili bismo i manipulisanje socijalno ugroženim kategorijama, kao i veoma česte finansijske zloupotrebe stranih i domaćih donacija.

Izbori su, dakle, šansa da od Srbije napravimo pristojnu državu. Opozicione stranke moraju poštovati jedna drugu, ali pre svega moraju poštovati građane zbog kojih i postoje. Ona prava demokratska opozicija, koja se i formalno obaveže da nikada neće šurovati sa naprednjacima, imaće u Novoj stranci svog vernog i korisnog saborca. Razumem i poruke građana koji zbog ideoloških razloga i ličnih animoziteta ne mogu da glasaju za opoziciju koja je svrstana u jedan blok. Zato bi bilo najpoštenije izaći u dve kolone. Time bi se zadovoljila i volja birača, a to ne bi umanjilo šanse za pobedu nad režimom Vučićevih SNS-ovaca i njihovih satrapa.

Poštovani građani Srbije, na izborima ne odlučujete o budućnosti političara, već o budućnosti i sudbini svoje porodice, prijatelja, našeg društva. Izbori pred nama su prilika i šansa da se umesto estradnog, nepromišljenog, pasivnog GLASANJA, opredelimo za racionalno, odgovorno, aktivno BIRANJE onih koji će dalje voditi ovu lepu, ali već previše namučenu državu.

Zato dobro razmislite, birajte, odlučite i zaokružite. Od toga zavisi u kakvoj ćete se Srbiji probuditi... želim ti dobro jutro, Srbijo!