Na današnji dan, u Bosanskom Šamcu 1952. godine, rođen je Zoran Đinđić. Doktor filozofije, političar, premijer, jedan od 13 reosnivača Demokratske stranke, profesor univerziteta, jedan od lidera DOS, prvi demokratski gradonačelnik Beograda, prvi demokratski premijer Srbije, jedan od najzaslužnijih za pobedu nad Miloševićem.

Zorana Đinđića su 12. marta 2003. godine ubili pripadnici “Zemunskog klana”. Oni tog dana nisu ubili samo jednog političara, filozofa, oca, brata, sina. Oni su tada ubili Srbiju.

Vrlo brzo nakon ubistva Zorana Đinđića zaustavljene su prave reforme u Srbiji. Zaustavljena je borba protiv kriminala i korupcije, evropski put Srbije, ekonomski napredak, stvaranje pravne države.

Pored “Zemunskog klana”, ubistvu Zorana Đinđića su se radovali još neki, tada Radikali, a danas državni funkcioneri. U sudskim spisima se pominje ime dr Zlatibor Lončar, tada poznatiji kao Doktor Smrt. Lončar je danas ministar zdravlja u trećoj vladi Aleksandra Vučića koju vodi Ana Brnabić. To je isti onaj Lončar zbog koga je Vučić preuzeo, tj. ukinuo odgovornost za slučaj “Helikopter”, nesreću u kojoj su stradali četvorica pripadnika Vojske Srbije, dvojica medicinskih radnika iz Novog Pazara i beba stara pet dana. Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić se svojevremeno hvalio kako se u životu napio samo tri puta kada je bio jako srećan, i da je jedan o tih slučajeva bio 12. mart 2003.

Jako je teško opisati Zorana Đinđića, opisati sve što je učinio za ovu državu. Đinđića je izgubila Srbija. Njega su ubili Budala, Prevara i Pacov, ubili su reformatora i vizionara. Ubili su najboljeg lidera koga je Srbija imala. Niko od političkih lidera u Srbiji i iz vlasti i iz opozcije nije zaslužio da se poredi sa Zoranom Đinđićem. Niko od najbližih saradnika Zorana Đinđića, pravih i samozvanih, nije zaslužio da se nazove naslednikom Zorana Đinđića. Postoje retki koji su nastavili da se bore za ideje za koje se zalagao Đinđić, ali ni oni nisu uspeli da nadomeste gubitak najvećeg vizionara u srpskoj politici.

Građanke i građani Srbije se uprkos svemu i dalje jako dobro sećaju vremena kada je Zoran Đinđić vodio ovu državu, şećaju se kako su tada živeli, sećaju se kakva je bila reputacija Srbije u svetu, sećaju se šta je njegova vlada uradila za Srbiju. Građani i građanke Srbije ne smeju da zaborave ko je bio Đinđić i šta je uradio za ovu državu.

I danas, 14 godina nakon što je ubijen, svaki njegov govor koji slušamo na malim ekranima nosi više elana, energije i optimizma nego svi SNSovski predsednici opština, gradonačelnici, poslanici, ministri i predsednik Srbije zajedno.

Autor: Marko Živković, član Nove stranke