Piše: Aris Movsesijan

Prošle godine je povodom netransparentnosti uvoza „kubanskih vakcina“ Nova stranka reagovala, prvo saopštenjem, a zatim i organizacijom okruglog stola i konferencije za novinare. Nakon toga su usledila poslanička pitanja u Skupštini, a ministar Lončar je u veoma razumnom roku na ta pitanja odgovorio. Dakle, svi su na neki način, što se politike tiče, obavili svoj deo posla. Ko nije?

Od političkih stranaka se očekuje da kreiraju politiku, ideologiju, programe i da ukrštaju svoja mišljenja na političkoj, nadam se demokratskoj sceni Srbije. Nova stranka je utvrdila nekoliko nepravilnosti u vezi sa ovim slučajem vezanim za zdravstvo, koje predstavlja najosetljiviji deo svakog društva. Prvenstveno zbog evidentnog političkog marketinga. Ukazano je na zakon u kome se kaže da se niko ne može slikati za javnost, držeći u ruci neregistrovan lek. I ukazano je da je fenomen „kubanskih vakcina“ pojava koja datira od ranije i da se pojavljuje u javnosti skoro uvek pred izbore. Nakon toga su usledila pitanja formalne prirode, koja su se odnosila na način na koji je taj lek uvezen i kako su izbegnute procedure koje zakon propisuje. Na to je u Skupštini dobijen odgovor od strane ministra. Na te odgovore, Nova stranka je spremila i „nova“ pitanja, koja će poslanici stranke postaviti zvanično.

A gde su u svemu ovome novinari? Nije političko polje delovanja stranaka prepiranje oko „kubanskih vakcina“. Između ostalog, taj deo su obe strane uradile, svako prema svojoj savesti. Nakon svih saopštenja, posebno nakon okruglog stola, novinari su se zadovoljili prenošenjem saopštenja i retkim prenošenjem zaključaka i pitanja postavljenih na okruglom stolu. Da stvar bude crnja, jedini elektronski medij, koji je izvestio o tome je brže bolje potrčao na drugu stranu po mišljenje, što je za pohvalu. Međutim, mišljenje nije dobio ni od ministra, ni od njegovog sekretara (koji je inače, kao odgovor na pitanja Nove stranke dao potpuno drugačiji odgovor od ministra) već od čoveka koji ima pravo distribucije tog famoznog leka, oko koga se sporimo. Zaključujem, ljudi ovo je sve stvar kojom bi trebalo da se bave novinari. Političari su svoj deo posla uradili, ponavljam.

Eh, nije tu kraj. U nedostatku premijera Vučića, pred Novu godinu, ministar Lončar je desetini medija dao izjavu o stanju u zdravstvu i o planovima za sledeću godinu. I gle, svima je dao identičan intervju. I gle, još jednom, niko nije potrčao da pita drugu stranu, šta misli o tome. A ministar je baš i pomenuo „kubanske vakcine“. Valjda je novinarima sve jasno. Meni nije. Imate po raznim strankama opozicije, na svim „krilima“, predstavnike zdravstva, zdravstvene savete, odbore i slično. Eh, to nije važno. Postavljam pitanje: Koja je razlika u radu svih tih medija od višestruko kritikovanog RTS-a koji nakon bilo koje izjave bilo kog predstavnika opozicije, trči po mišljenje u vladajuću stranku? U suprotnom slučaju toga nema. I vidimo sad da nedostatak objektivnosti nije zbog bilo kakve zabrane rada novinara, nego zbog udvoričkog ponašanja prema bilo kome ko je na vlasti.

Idemo i dalje. Opoziciji, a ja ovde pričam o zdravstvu, se zamera nepostojanje nekakve ideologije. Pa hajde da vidimo da li je tako. Nije, naravno. Nova stranka ima jasan program za unapređenje zdravstva u Srbiji. Može vam se dopadati ili ne, ali ideologija je tu i jasna je. Šta ćemo sa SNS-om? Koja je njihova ideologija u zdravstvu dragi novinari? Da li je SPS za vreme ministrovanja Slavice Đukić Dejanović pokazao svoju „socijalističku“ ideologiju, koja samo stoji na papiru? Šta uopšte znate, dragi novinari, a samim tim i građani, ko šta zastupa na ovom političkom „tržištu“? I onda su valjda građani krivi?! Ne bih rekao.

Ako neko iz opozicije, kao što je slučaj sa „kubanskim vakcinama“, postavi odgovarajuća pitanja izazvana nedoumicama jasno vidljivim, na vama je dragi novinari, da nastavite taj posao. A na političkim strankama je da dalje razvijaju i prezentuju svoje programe i načine rešavanja u zdravstvu. I da li ste to uradili? Možda vam to sve nije važno? Možda je najbolje da se političari koškaju oko zdravlja pacijenata, valjda jedinoj temi oko koje ne bi trebalo da postojie politička sučeljavanja? Ne znam odgovore. Zaista. Znam da će Nova stranka nastaviti da komunicira u vezi sa ovim „slučajem“ onako kako je zakonom propisano i politički pristojno.

Na kraju o lenjosti. Moje ime je Aris MovsesijaN. Namerno sam napisao ovo N velikim slovom jer su novinari, prenoseći sa poslednje konferencije za štampu, listom pisali moje prezime bez tog „n“. Valja se raspitati dragi prijatelji. Valja uraditi svoj posao. Možda u tom slučaju bude bolje svima.