- U nastavku prenosimo zajedničko saopštenje Nacionalnog konventa o EU, Kuće ljudskih prava i drugih organizacija civilnog društva -

Nacionalni konvent o EU, Kuća ljudskih prava i brojne organizacije civilnog društva pozivaju nadležne organe da hitno istraže govor mržnje, sve otvorene pretnje i pozive na ubistvo upućene narodnoj poslanici Mariniki Tepić na društvenim mrežama i internet forumima, a u reakciji na pitanja koje je postavila za skupštinskom govornicom, te da sve odgovorne privedu pravdi. Njena bezbednost je potencijalno ugrožena samo zato što je u skladu sa Ustavom i zakonima radila svoj posao za koji su je građani i birali. Narodna poslanica je, naime, problematizovala boravak izvesnog Džejmsa Dosona iz ultradesničarske organizacije „Britanija na prvom mestu“ u Srbiji i njegovo učešće na sastanku održanom u prostorijama vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Tepić je tom prilikom najavila i pokretanje inicijative za zabranu organizacije „Nacionalni srpski front“, navodeći da je ta organizacija održavala tribine u prostorijama Grada Beograda, na kojima je učestvovao Džejms Doson, a na kojima se pozivalo na nasilje i oružane akcije protiv migranata.

Podsećamo da Srbija počiva na temeljima antifašizma, te da je pravo i dužnost svih narodnih poslanika kao izabranih predstavnika građana da se u svojim javnim nastupima  jasno i nedvosmisleno suprostavljaju propagiranju ideja koje zagovaraju rasnu superiornost, nejednakost polova, mržnju i nasilje prema manjinama, a posebno kada se za propagiranje takvih ideja koriste prostorije i resursi Grada Beograda i Vlade Republike Srbije.

Dužnost je nadležnih organa da u ovom i drugim slučajevima govora mržnje naročito energično postupaju, budući da odsustvo reakcije ili blaga reakcija mogu biti tumačene kao davanje njihovog prećutnog pristanka i mogu voditi eskalaciji pretnji u fizičko nasilje i zločin iz mržnje. 

Poglavlje 23 kao jedno od najznačajnijih u pregovorima sa EU zahteva da se govor mržnje i pretnje nasiljem kažnjavaju, a  da reakcije države i javnog tužilaštva služe za ocenu primene merila koje je Srbija prihvatila na putu ka Evropskoj uniji. Očekujemo praktičnu primenu onoga na šta se država obavezala, pre svega, našim Ustavom i zakonima prema svojim građanima, a zatim i sve ono što smo u pregovorima sa EU obećali i njoj i našim građanima.

Stoga, pozdravljamo brzu reakciju Ministarstva unutrašnjih poslova i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i privođenje osumnjičenog, koje vidimo kao korak u dobrom smeru ka vraćanju poverenja građana u institucije pravosuđa kao mesta na kojem mogu tražiti i dobiti zaštitu u slučajevima nasilja motivisanog mržnjom.

Imajući u vidu prethodna iskustva zastupanja žrtava govora mržnje i zločina iz mržnje, Komitet pravnika za ljudska prava će pomno pratiti dalje postupanje nadležnih organa u ovom slučaju u nadi da će ono označiti promenu dosadašnje problematične prakse i da će svim građanima i građankama bez obzira na razlike konačno biti obezbeđen jednak pristup pravdi i zakonskoj zaštiti.