Piše: Slaven Kovačević, član Opštinskog odbora Nove stranke Novi Beograd
Da li je došlo do promene vlasti u Srbiji posle održanih izbora?
Ako je vaš odgovor da nije, delimično ste u pravu. Sve što se proteklog meseca desilo je produžavanje neinventivnog, nepraktičnog i u bliskoj budućnosti, opasnog statusa quo.
Najavljena „stara-nova“ vlast će, po već oprobanom receptu, da izmeša ministre i državne sekretare, ne računajući mandatara, koji će zadržati svoje premijersko mesto. Možda će još neko ostati na istom mestu gde je bio i do sada. I to, najverovatnije, na onim mestima gde nije bilo većih problema u funkcionisanju ministarstva.
Ova kupovina vremena ima za cilj produženje statusa quo kojim već godinama režim maskira svoju nesposobnost, manjak kadrova koji bi trebalo da vode državu i nedostatak vizije kako ta država treba da izgleda. Ako je prošla Vlada radila dobro, nije bilo potrebe da se raspisuju izbori. Ako su neki ministri u Vladi loše radili, vrlo lako se moglo pristupiti njenoj rekonstrukciji, što je Naprednjacima omogućavala postojeća komotna većina u parlamentu. Ali bez vizije ne ide. A kada se nema vizija, onda jedino preostaje da se zamajava narod lažnim reformama i lažnim obećanjima, kontrolom medija i medijskom samopromocijom, gušenjem slobodne reči i namernim izazivanjem afera, poput one u Hercegovačkoj ulici.
Dakle, šta se dešava sa formiranjem ove "nove" vlade?
Skoro je sigurno da ćemo dobiti novog ministra prosvete, novog ministra kulture, novog ministra policije, pravosuđa i energetike. Naravno, novi ministri će biti neupoznati sa stanjem u ministarstvu, trebaće im vremena da se klimatizuju, da bi naučili kako koje ministarstvo funkcioniše.
Na primer: Koliko će vremena biti potrebno nasledniku Srđana Verbića da pohvata sve konce u ministarstvu prosvete. Radi ilustracije, ovih dana škole u Čačku štrajkuju jer su za vreme prošlogodišnjeg štrajka prosvetara dogovoreni uslovi da ne mogu profesori fizičkog da evaluiraju rad profesora matematike i srpskog jezika, te da će stanje biti promenjeno u najbližoj budućnosti. Naravno, to do danas nije rešeno, a novi ministar prosvete će biti u prilici da kaže: „Pa nisam ja ništa dogovarao, nemam pojma o čemu govorite." Tamošnji profesori su podneli tužbu upravnom sudu zbog neispunjavanja dogovorenih obaveza ministarstva, ali će se, po svemu sudeći, taj predmet vući po sudovima još mnogo, mnogo vremena. I to nije jedini slučaj. Slične slučajeve možemo naći u policiji, zdravstvu, pravosuđu... A svako od "novih/starih" ministara će tražiti sto dana da se upozna sa situacijom. Za to vreme će osnivati nove ekspertske timove, implementiraće se nove strategije, naručivaće se na javnim tenderima nove stolice za novozaposlene.
I proći će sto dana. I opet će se desiti neka afera. I desiće se neka hiljadugodišnja katastrofa. I desiće se još neka afera. I najaviće se rekonstrukcija. I „Jovo nanovo“.
Znate kako kažu psiholozi: „Najbolji način da nečije ponašanje predvidite, jeste da pogledate ponašanje te osobe u prošlosti.“ A šta nam dosadašnje ponašanje režima govori?
Leave a Reply