Na  konferenciji "EU-Zapadni Balkan: Dani medija“ skrenuta je pažnja na značaj slobode medija u kontekstu procesa pridruživanja EU država Zapadnog Balkana. Posebno je dominirala izjava komesara za proširenje EU Johanesa Hana, u kojoj se jasno iskazuje važnost ove oblasti u cilju pomaka u poglavljima 23 i 24.

Skretanje pažnje na ovu oblast je od izuzetnog značaja, pa samim tim pozdravljam ovakav pravac na kome insistira gospodin Han. U Srbiji je već nekoliko godina narušen proces komunikacije između donosilaca odluka i građana. To konstatuje i izveštaj EK za 2018. godinu, osvrćući se na predsedničke izbore 2017. godine. Citiraću deo izveštaja koji se odnosi na ovo:

„OEBS/ODIHR je napomenuo da je kampanjom dominirao kandidat iz vladajuće koalicije koji je delotvorno iskoristio zamagljenu razliku između kampanje i zvaničnih poslova i neravnomernu pokrivenost medijima.“

Primećujem da je u izveštaju upotrebljen izraz „delotvorno“ koji ne opisuje u dovoljnoj meri da li je to dozvoljena radnja preko koje se može preći!? U kontekstu celog izveštaja očigledno je da to jeste prihvatljivo za EK, jer su izbori ocenjeni sa naznakom da je glasačima omogućen „stvarni izbor kandidata“. Ako se želi promeniti ovakav trend, čini mi se da je ovaj zaključak preblag i da bi se kroz sledeće izveštaje morala jasnije skrenuti pažnja na uticaj medija na donošenje odluka građana prilikom izbora.

U Srbiji postoji izraz „praviti se Toša“, koji na najbolji način opisuje odnos EU prema stanju u medijima u Srbiji, posebno kada je u pitanju zanemarivanje izveštavanja o dnevno političkim događajima. Da li je prisutna sloboda medija ako iz organa koji su zaduženi za istražne postupke, cure informacije u medije, koje direktno ugrožavaju prezumpciju nevinosti? Da li je haranga na opozicione političare, kroz razne laži koje se iznose skoro svakog dana, zaista sloboda ili je u pitanju prljava propaganda? Kako je moguće da se na javnom servisu građana Srbije, nacionalnoj televiziji, od nastanka Nove stranke, nikada kao gost nije pojavio predsednik ove stranke? Stranka postoji već pet i po godina, a predsednik stranke je između ostalog i bivši gradonačelnik Niša, nekadašnji ministar policije i premijer tokom možda najtežeg perioda u skorašnjoj istoriji Srbije? Naravno, nema tu mesta ni za ostale opozicione političare. Gde je tu sloboda medija? Gde se može čuti glas opozicije u Srbiji, osim eventualno na društvenim mrežama, na kojima se vodi pravi „hibridni medijski rat“ korišćenjem „botova“, koji se nagrađuju zapošljavanjem u državnoj upravi i javnim preduzećima?

Odlično je da je na ovoj konferenciji pomenuta bezbednost novinara i odlično je da je konstatovano kako je ta bezbednost ugrožena. Takođe je napomenuto da je po pitanju bezbednosti novinara prisutan izostanak političke volje da se slučajevi ugrožavanja te bezbednosti sankcionišu. Istaknuto je da je to prioritet. Zato očekujem da u sledećem izveštaju EK to i piše. Bez eufemizama i bez dvosmislenosti. Sam komesar Han napominje da je nedovoljno donošenje zakona iz ove oblasti, već da je potrebno i sprovođenje tih istih zakona.

Ništa manji problem nije ni finansiranje medija i transparentnost finansiranja. S jedne strane se podobni mediji nagrađuju na potpuno neprimerenim konkursima, dok se s druge strane vrši svakodnevni nadzor o finansijskom poslovanju nad medijima koji nisu upodobljeni vladajućoj garnituri. Da li je u pitanju samo još jedan vid zastrašivanja o kome je bilo reči na protekloj konferenciji?

I na kraju, mada ne i kao najmanje važno, jeste odnos prema evrointegracijama Srbije, gde se kroz medije koji su naklonjeni vladajućoj garnituri, umnogome radi suprotno od zvaničnog stava. Tako se s jedne strane stvara slika o jasnoj nameri za pristupanje Srbije EU, dok se već na sledećem koraku isti mediji nekad na bestijalni način i uz lažne vesti, ograđuju od ovog politički zacrtanog puta. Na taj način se građani dovode u zabludu da Vlada Srbije čini sve da se integriše u EU, a da eto, ta ista Evropa, nema želju, a još manje nameru da se taj proces privede kraju.

Zato, podržavam agendu EK koja stanje u medijima i, sledstveno tome, pravosuđu i svemu što obuhvata oblast pravosuđa i osnovnih prava, slobodu i bezbednost, stavlja u prvi plan i kao imperativ u narednom periodu. Takođe apelujem da se mnogo delotvornije i brže insistira na pomacima u ovim oblastima, jasno sadržanim u poglavljima 23 i 24, verovatno ključnim u prihvatanju evropskih vrednosti i pristupanju EU.

Autor: Aris Movsesijan, v.d. predsednika Saveta Nove stranke