Nova stranka je upozoravala na opasnost koja preti Pokrajini, ako ne dođe do bitnog zaokreta u načinu vršenja vlasti u njoj i izbora kadrova. Ukazivali smo i na pojedince koji su svojim postupanjem već doveli do štetnih posledica za Vojvodinu i njene građane.

Vlast je, međutim, ostala rigidna, slepa i gluva za činjenice, za korisne sugestije, ali i za nezedovoljstvo mladih koji su granične prelaze Horgoš i Kelebija prepoznali kao jedine izlaze. Pripadnici vladajućih stranaka, u podeli funkcija, nisu učinili neophodne promene, predsednik pokrajinske vlade je nepromenjen, a promene se nisu desile ni u ključnim resorima. Boljitak je, shodno tome, bilo teško očekivati, ali da će kolaps nastupiti ovom brzinom ni najpesimističniji nisu mogli predvideti.

Potpisan je Ugovor izmedju Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara o posebnom tretmanu šest opština na severu Vojvodine, čime su probuđeni strahove onih, koji su teško potisnuli sećanja na stradanja iz devedesetih godina, a kosovski scenarijo služi kao surova pretnja svim građanima Vojvodine i još jedan razlog za odlazak u neke sigurnije prostore.

Pandemija Covid 19 je van svake konrole, propisane preventivne mere su svedene na puku formu, zdravstveni sistem Pokrajine se raspada. Sekretar Gojkovićić, pored svih propusta tokom krizne situacije u junu i julu ove godine, afera po  bolnicama, odlaska najboljih lekara i tehničara, još uvek je na čelu Sekretarijata za zdravstvo, ni sam ne znajući šta da čini s funkcijom koju ima.

Predsednik pokrajinske vlade Mirović, koji bi trebao da služi kao primer društvene odgovornosti građanima Pokrajine, kako iz njegovog kabineta navode i sam je zaražen, što ne iznenađuje s obzirom na buran noćni život imenovanog, na koji je Nova, takođe, ukazivala.

Univerzitet u Novom Sadu, pored pada s Šangajske liste, puca i po unutrašnjim šavovima: rektor, inače distanciran od svojih saradnik, ali i svojih poslova, otkada Univerzitat potresa afere oko evropskih projekata, koja preti da postane i skandal međunarodnih razmera, nalazi se u samoizgnanstvu, dokazujući tako svu svoju nedoraslost funkciji na kojoj je, na šta je Nova stranka i skretala pažnju

Na Poljoprivrednom fakultetu u toku je rat koji građani mogu da prate preko mejlova koji se šire,  društvenih mreža i medija. Neformalna grupa studenata, nastavnika, saradnika i zaposlenih u nenastavi ,“Valter brani Fakultet”, iznosi dokaze za neosnovano bogaćenje Dekana i ljudi bliskih njemu, ali i Prorektora Univerziteta, kao i dokaze za nepotizam, malverzacije, falsifikovanja na ovom fakultetu. Na dramatičnost situacije ukazuje i intervencija Policije koja je izvršila pretres i zapečatila službene prostorije uvaženih profesora novosadskog univerziteta, a po nalogu tužilaštva za borbu protiv korupcije. Medicinski fakultet je godinu dana ratovao s pokrajinskim institucijama, pucalo se iz svog raspoloživog oružja, a primirje je donelo vrlo visoke investicije na taj Fakultet. Na FTN-u dekan na pragu osme decenije opstaje, jer neupitno izvršava naloge vlasti i zapošljava njihove kadrove. Na Ekonomskom fakultetu progon i odliv zaposlenih ne jenjava, od dolaska supruge Predsednika pokrajinske vlade. Borba za vlast na Tehnološkom, a borba za preživljavanje na fakultetima koji nisu u milosti vladajućih.

Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje, za to vreme, vodi svoj privatni biznis u Republici Srpskoj i menja bliske saradnice. “Selo gori, a baba se češlja”, samo što je to u ovom slučaju na teret i štetu građana.

A studenti? Žure da završe studije i spakuju kofere za odlazak na mesto gde se znanje traži i vrednuje.

Kultura u Pokrajini izumire kao pojam, a od delatnika u kulturi na ceni su samo  miljenice političara iz vrha vlasti i oni koji svoj talenat stave u službu promotivnih spotova vladajućih.

Crveni alarm je upaljen i za ekološku situaciju u Pokrajini. Sporan kvalit vode i vazduha u velikom broju opština u Vojvodini. Ekonomska situacija sve teža, prava radnika ugrožena, a često manjka i neophodna zaštita na radnim mestima koja to zahtevaju. Smrtnost u porastu, mortalitet u odnosu na natalitet, a u porastu je i broj mrtvorođenčadi, što je pokušano da se prikrije u jednoj od gradskih bolnica. Javne službe u haosu, a redovi ispred istih nepregledni. Ko preživi virus, zagadjenja i nepravdu, umreće od hladnoće u redovima.

Oduvek je bogata, plodna, nizija prošarana rekama, obojena žitom, suncekretima i vinogradima, bila meta osvojača i uzurpatora, ali je ostajala, smirena, svoja i prepoznatljiva. Starosedeoci iz Vojvodine su neretko odlazili i odlaze, a drugi su je naseljavali. Oni što su otišli, poneli su je u srcima, a njene vrednosti šire od Kanade do Novog Zelanda. Oni koji su se u nju doselili prihvatili su njenu tradiciju, kulturu, običaje. Gulaš, paprikaš, čuspajz, štrudle, šnenokle i gomboce jedu svi u Vojvodini, bez obzira na veru ili naciju. Uživamo svi zajedno u živopisnoj secesiji, jednako u raskošnoj lepoti Sinagoge u Subotici, Katedrali u Novom Sadu ili skromnosti fruškogorskih manastira, divimo se bojama Rajhlove palate, ali i ružičastog jezera u Pačiru, šarenilu Fruške gore i Vršačkog brega. Jednako smo ponosi na Milevu Ajštajn i Mihajla Pupina, Konjovića i Isidoru  Sekulić, Svetozara Miletića i Petefi Šandora, Savu Šumanovića i Janiku Balaža, Melaniju Bugarinović opersku divu iz Bele Crkve, Đorđa Vajferta, Zmaja, Branka Radičevića, Lazu Kostića… Navijamo za Srbiju, ali i za Mađarsku i Hrvatsku na međunarodnim sportskim takmičenjima. Priznajemo, da i poznatog ugarskog konja, Kinchema, kao simbol, ne samo  konjičkog sporta nego i borbe za slobodu, mi s severa Bačke, osećamo malo kao i svog.

Kroz istoriju, mnogi su svojatali, pljačkali i ranjavali ovu našu riznicu hleba i razuma, ali Vojvodina i njeni radni i tolerantni građani su opstali. Preživeće i ovu najezdu bahatosti, korupcije, neznanja i nerazumevanja, ostati spona ka Evropi i njenim vrednostima i biti lokomotiva za privredni razvoj regiona, na osnovu znanja, razvoja poljoprivrede, domaće proizvodnje i turizma, uz vino i tamburaše.