Aktivisti Nove stranke danas su u centru Beograda organizovali prikupljanje potpisa za peticiju protiv uvođenja pretplate za RTS i RTV. Takođe su promovisali i Predlog NOVE za promenu Statuta grada Beograda, koji predviđa novu administrativnu organizaciju prestonice.

- Nova stranka se već uveliko nalazi u kampanji za predstojeće izbore, pa smo tako formirali Gradski izborni štab. Na inicijativu GIŠ-a, organizovali smo danas zajedničku akciju svih opštinskih izbornih štabova i promovisali naš program za Beograd koji podrazumeva njegovu novu administrativnu organizaciju. TakoÄ‘e smo pokrenuli i prikupljanje potpisa za peticiju protiv uvoÄ‘enja takse za javne medijske servise – navela je Mira Petrović, v.d. predsednika Gradskog odbora NOVE Beograd.

Kako je saopšteno, taksa za RTS i RTV u iznosu od 150 dinara, čija će se naplata vršiti kroz račune za električnu energiju od 1. januara 2016. godine, predstavlja još jedan namet već osiromašenim graÄ‘anima i flagrantan je dokaz prevarantske prirode naprednjačke vlasti. Vlast kojoj je jedno od glavnih predizbornih obećanja bilo ukidanje RTS pretplate, sada vara javnost igrajući se terminima i menjajući naziv u – taksa, naveli su aktivisti NOVE.

GraÄ‘ani su u velikom broju bili zainteresovani i za Predlog promene Statuta grada Beograda, koji je Nova stranka u oktobru predala gradskoj skupštini.

- Smatramo da je Beograd predimenzionirana administrativna celina i kao takav progutao je mnoga funkcionalno celovita naselja. Zato se mi zalažemo za decentralizaciju. Predložili smo da Obrenovac, Mladenovac i Lazarevac postanu samostalne jedinice lokalne samouprave – rekla je Aleksandra Hristić, odbornica NOVE u Skupštini grada Beograda i dodala da NOVA takoÄ‘e predlaže podelu postojećih gradskih opština i formiranje novih, kao što su Batajnica, Dunavski venav, Avalski venac, Žarkovo, Železnik i KaluÄ‘erica.

Hristić je napomenula i da Predlog NOVE sadrži da se urbana celina kontinualno izgraÄ‘enog Beograda jasno definiše kao grad, a da se oko njega profiliše prostrani zaštićeni prsten poljoprivrednog zemljišta. Suština tzv. Zelenog pojasa leži u podsticaju razvoja održive poljoprivrede, organske poljoprivrede i proizvodnji proizvoda sa dodatom vrednošÄ‡u, a ne sirovina, navela je ona.