Arhitekti Milenija i Darko Marušić,  dobitnici  velikog  broja nagrada iz oblasti arhitekture, ostavili  su neizbrisivi trag u projektovanju i graditeljstvu. Njihovo remek delo je naselje Cerak vinogradi (Cerak 1 i Cerak 2), stambeni kompleks koji zauzima površinu od 92 ha, opremljen  sa  3650 stanova  za  15000 stanovnika. Stambeni   kompleks   je   izgrađen  pre   četiri  decenije   na   Čukarici,   kao   prostorna ambijentalna celina u duhu humanih vrednosti, pod uticajem ideja pokreta Moderne i Postmoderne. Krajem   sedamdesetih   godina   prošlog  veka,   naselje  Cerak  vinogradi  predstavljalo  je  novinu u graditeljskoj praksi, a i danas se ne može naći primer naselja koje se na sličan način odnosi  prema korišćenju zajedničkih prostora. U vreme pomenutih godina, struka je bila poštovana,  nije postojao tzv. investitorski urbanizam koji danas vlada i stvara urbanistički haos, niti su urbanistički zavodi  bili servis vlasti, već poštovane institucije od moralnog integriteta. Uvažavala  su se mišljenja i primedbe građana o uređenju njihovog životnog prostora.  Sa  današnjeg  stanovišta,  primer izgradnje  naselja Cerak vinogradi  i  uvažavanja  njegovih  stanovnika  je  skoro  neponovljiv.  Najveća vrednost tog projekta je izgradnja humanog naselja po meri čoveka,kao vrhunac arhitekture stanovanja.

Autori projekta sa pedeset inženjera i brojnim građevincima, preselili su se 1979.godine na  teren udaljen na  10km od  prestonog   grada,  na  mesto  davno  isečene  cerove  šume  i  uskog  pojasa vinograda.  Tu, na licu mesta, autori su razvijali svoju misao skoro deset godina, opsednuti idejom udobnog stanovanja i gradnje povezane sa prirodnim okruženjem.  Deo zajednice na  terenu  činili su i budući stanovnici naselja koji su svakodnevno obilazili gradilište.  Ti  budući  žitelji su direktno uticali na sam izgled naselja, kao i na ponudu raznih aktivnosti  i vodili  živu  raspravu  sa  autorma projekta o vrsti sadnica, odnoseći se prema čitavom prostoru kao celini. Danas se u okviru naselja nalazi 40 vrsta drveća , bezbroj  žardinjera  i drugih  sadnica, starih  petnaest  godina. Ulice  naselja dobile su  nazive  Jasenova,  Lipa,  Crvenih  hrastova,  Platana,  Borova  i pored  pritiska na autore  i žitelje  da ulice dobiju imena narodnih heroja.

Afirmacija stambenog kompleksa, čije zgrade nisu ugrozile prirodu, doprinela  je da naselje  Cerak vinogradi postane deo stalne postavke Muzeja moderne umetnosti  MoMA  u  Njujorku,  čime  je potvrđena vrednost srpske arhitekture, postavljajući je na mesto istorije arhitekture celoga sveta. To  priznanje  se  dogodilo  u  toku  izložbe  u  muzeju   MoMA,   pod  nazivom „Betonska  utopija-arhitektura  Jugoslavije 1948-1980.“, čije svečano  otvaranje je  bilo  10.07.2018.  Pored  projekta Cerak  vinogradi,   na   izložbi  su  prikazani  i  projekti  bloka  22  i   bloka  23,   autora  Aleksandra Stjepanovića i njegovog tima. Izloženi radovi su  pokazali  da je  jugoslovenska  arhitektura  80-tih godina prošlog veka, bila u svetskom vrhu. Pesnikinja, romanopisac i svetski putnik Maja Herman Sekulić je tom prilikom napisala o jugoslovenskoj arhitekturi:  „Ova  izložba arhitekture izaziva  sa pravom divljenje sveta, oduševljenje blaziranog Njujorka, interes mladih studenata  arhitekture i umetnosti, koji sada hrle u muzej MoMA da je otkriju“

Kao  prostorno  istorijska  celina,  naselje  Cerak  vinogradi  je  prvo  stanbeno  naselje  moderne arhitekture  sa   prostora   bivše  Jugoslavije,   koje  se  upisalo  u registar  kulturnih  dobara  Republike Srbije  i predstavlja  jedno od tri evropska nasleđa savremene arhitekture. Taj čin obavezuje: da se moraju sačuvati  sve  prirodne  vrednosti  prostora,  poput  zelenih  površina,  parkova,  drvoreda, kao  i očuvanje urbane matrice, igrališta , terena, saobraćajnica. Naselje mora da ostane stanbeno, uz zabranu  dogradnje  i  nadgradnje  zgrada,   čime  bi  se  narušila  autentičnost  celog  ambijenta.

Kao državno kulturno dobro ,  kompleks  Cerak vinogradi  je i prvo ekološko naselje u  prestonici. Na jednom od krovova  zgrada ugrađeni su kolektori za zagrevanje vode, kao esperiment solarne energije, prvi put primenjen.

Autorka kompleksa  Cerak vinogradi  sa stanovnicima naselja,  sa kojima je inače četrdeset  godina  u kontaktu,  u julu 2019.godine sačinila je  dokument pod nazivom „Razvojna strategija rekonstrukcije i revitalizacije  i  modela  upravljanja  u  naselju  Cerak  vinogradi“.  U  dokumentu  se   nalaze svi detalji postupanja sa ovom ambijentalnom celinom. Dokument  je prosleđen  nadležnim službama  u opštini, gradu i republici. Do sada ,nije bilo odgovora.

Autorka naselja Milenija Marušić je apelovala na nadležne organe da se popravi sve što je na kulturnom dobru naselja Cerak vinogradi urušeno, nadograđeno, napadnuto divljom gradnjom. Oluci  na  zgradama propadaju,  krovovi  prokišjnjavaju,  fasade se krune,   ostaju  raskopane  ulice  nakon  izvođenja  radova gradskih  preduzeća.  Devedesetdva hektara   zaštićene   površine   kulturnog   dobra su prepuštena isključivo brizi stanara.

Danas je gradska vlast obuzeta umnožavanjem memorijalnih spomenika srednjovekovnih vladara, te ostaje nema na apele struke  za  revitalizaciju,  održavanje  i  očuvanje  vrednog  kulturnog  nasleđa  i zaštićenih ambijantelnih celina u prestonom gradu.

Ljubinka Ganja Bajčetić dia

ÄŒlanica Saveta Nove stranke