Bliže se gradski izbori u prestonici. Raskopane ulice, metež, sudaranje građana u mimoilaženju, saobraćajni kolaps, novogodišnji ulični ukrasi, postavljeni kad im vreme  nije. Za prethodne četiri godine nije se ukupno razrušilo toliko uličnog asfalta koliko poslednjih meseci. U centralnom gradskom jezgru „Trg otvorenog srca,“ spreman za predstojeće praznike, liči na provincijski vašar. To je predizborna slika prestonog grada. Uši građana se svakodnevno zaglušuju povicima gradskih čelnika da nijedna vlast nije uradila toliko dobrog za grad i građane, poput njih samih.

A šta je to toliko dobrog urađeno!

Hercegovačka ulica raskopana do temelja, nigde table sa podacima vrste radova i imena izvođača. Od nekih radnika se saznaje da se radovi izvode na toplovodu i kanalizacionoj i vodovodnoj  mreži. U tom haosu blistaju samo novogodišnje svetlosne trake, postavljene na okolnom drveću. Pre dve godine se aktuelni čelnik grada gromoglasno hvalio kako je Hercegovačka ulica kompletno renovirana, zamenjen je asfalt i ulična rasveta. Ponovno „sređivanje“ ulice je očigledan dokaz nestručnosti i rasipništva trošenjem novca građana, ili predizbornog pokazivanja „brige“ vlasti o dobrobiti grada i njegovih građana.

Na ulazu u Kalemegdan, nasuprot Malih stepenica, izgrađenih 1903. godine po projektu Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, jedan deo parkovskog prostora je ograđen visokom netransparentnom ogradom. Na visoko postavljenoj tabli, pored imena JP Beogradske tvrđave kao investitora, napisani  su podaci o imenima projektanata i izvođača radova na rekonstrukciji i adaptaciji objekta kulture. Prema navodima investitora, radi se o rekonstrukciji i adaptaciji trošnog objekta, sagrađenog između dva svetska rata, koji će posle rekonstrukcije imati kulturno umetničke i ugostiteljske sadržaje. Ispostavilo se da je JP Beogradska tvrđava formalni investitor, jer je objekat zakupljen od nepoznatog zakupodavca, čije se ime krije, a koji će snositi sve troškove oko rekonstrukcije i adaptacije starog objekta. Na osnovu informacija datih od Ministarstva za građevinarstvo koje je odobrilo radove, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je navodno precizirao u projektu, koje delove starog objekta treba zadržati i restaurirati, a koje porušiti zbog nestabilnosti. Kroz jedan manji otvor na ogradi, jasno se vidi da  nema  ni  traga od rekonstrukcije i adaptacije, stari objekat je  u  potpunosti porušen. Upitno je  da  li  je  bio  uopšte raspisan konkurs za pomenute radove.  Izneti  podaci pokazuju kakav je odnos gradske vlasti prema  kulturnim  dobrima  od  velikog značaja  za  grad  i  državu,  kojima pripada i Kalemegdanski park sa svojim sadržajima.

Kamena kaldrma Skadarlije se obnavlja. Nedostaje tabla sa podacima o izvođaču radova. U javnosti je nastala velika polemika da li je novopostavljena kaldrma, koja  je  po  rečima gradskog menadžera samo oprana stara turska kaldrma, ona ista koja je skinuta, ili je neka nova, uvezena iz Grčke. Tu dilemu, da je živ, najbolje bi umeo da otkloni arhitekta Uglješa Bogunović, autor projekta zgrade Politika i Avalskog tornja, koji je dane provodio u svom skadarlijskom ateljeu. Bio je zaljubljenik Skadarlije i poznavao je svaki njen kamen. Među kolegama je važio kao zaštitni znak ove boemske četvrti. Sećam se  rado naših poslovnih druženja i dugih razgovora o arhitekturi u njegovom skadarlijskom ateljeu.

Najnoviji gradski projekat nazvan „radi i gradi po tvom“ predstavlja krajnje licemerje gradskih čelnika prema građanima prestonog grada. Gradonačelnikova izjava da je taj projekat njegov san i da je to “nešto što niko nije uradio“ je  velika predizborna obmana. Po tom projektu, kako je objavljeno, građani putem interneta ili anketnih listića odlučuju šta će se graditi na teritoriji opštine gde žive. Veličanjem tog projekta, gradska vlast  je pokazala neviđeni cinizam  prema  građanima i struci koje u proteklom periodu nije pitala ni za grandiozne „simbole“ grada, ni za čudovišne zgrade koje zatvaraju najvažnije gradske vizure, ni za naselje „novi Singapur“ koje se planira na prostoru glavnog vodoizvorišta, ni za rušenje objekta pod zaštitom koje je kulturno dobro, ni za planiranje izgradnje podzemnih garaža na mestu gde se nalaze arheološki ostaci iz rimskog doba, ni za neprimereno i nefunkcionalno pretvaranje gradskog centralnog jezgra u pešačku zonu, ni  za urbanizaciju parkovskih površina, ni  za izmene važećeg urbanističkog plana grada i mnogo, mnogo toga ostalog.

Primer koji pokazuje da je „predizborno udvaranje“ građanima jedna očekivana prevara, jeste nedavno anketiranje stanovnika jedne gradske opštine. Postavljeno pitanje je bilo šta oni žele da se izgradi na prostoru na kome je prethodno porušeno nekoliko lokala. Bez obzira na njihove odgovore, saznali su da će na tom prostoru biti izgrađen parking.

Sigurno je da većina građana prestonice ovu poplavu aktivnosti prepoznaje kao predizbornu lakrdiju i da će zahvaljujći njima ovakva gradska vlast otići sa gradske scene posle predstojećih izbora.

Autorka: Ganja Bajčetić, dia, Resorni odbor za urbanizam Nove stranke Beograd