Zloupotreba droge postaje karakteristika modernog društva i ona se ne događa negde drugde i nekim drugim ljudima, ona je ovde među nama, kao problem kojem treba prići mudro i nastojati da se on reši efikasno. Da li je dosadašnji način borbe protiv zloupotreba droga dao rezultate kakvi su se očekivali? Rekao bih da je odgovor negativan, jer je realnost takva da se niti smanjuje broj korisnika niti je ponuda opijata u krizi, a to potvrđuje i nekoliko izgubljenih života u samo desetak dana u Beogradu. Jasno je, treba menjati strategiju borbe protiv zloupotrebe droga.

Možemo za narkomaniju, sa potpunom slobodom reći, da ima epidemijski karakter. Njeno širenje u velikoj meri zavisi od zdravstvene i opšte kulture, uključujući komunikacije, sistem vrednosti i odnos zajednice prema narkomaniji. Kao u borbi protiv svake, pa i ove epidemije, prevencija i ograničavanje igraju najvažniju ulogu. Akcenat bih ipak stavio na prevenciji.

Da bi bila uspešna, prevencija zavisnosti od droga u jednoj zajednici treba početi razumevanjem njenog socijalno-medicinskog karaktera i zaista kompleksne prirode ove zavisnosti. Kompleksnost proizlazi iz prirode zavisnosti koja ima svoju biomedicinsku, psihološku i socijalnu dimenziju. Osnova za učešće zajednice jeste njena senzibilizacija za problem zavisnosti. Razumevanje problema i njegovog značaja za zajednicu doprinosi razvoju kolektivne svesti o potrebi intervencije i odgovornosti zajednice i u tom smislu predstavlja početak mobilizacije zajednice (u pravcu stvaranja uslova za prevenciju nastanka i širenja zavisnosti ili njenom angažovanju na rešavaju problema izazvanih upotrebom droga), ali i osnova za razvoj odgovornijeg odnosa zajednice prema ovom problemu.

Mnoga istraživanja pokazuju da je najefikasniji metod u borbi protiv zloupotrebe droga - prevencija. Umesto represije, treba pojačati prevenciju. Integracija aktivnosti i koordinacija akcija relevantnih subjekata zajednice, države i zdravstvene službe mogla bi se ostvariti kroz koncept prevencije po nivoima. Te aktivnosti, usmerene na rešavanje problema zavisnosti bi imale karakter primarne, sekundarne i tercijarne prevencije. Primarna ima za cilj da spreči nastanak zavisnosti, kao i njeno širenje. Sekundarna prevencija je usmerena na redukciju, kao i na kontrolu već razvijene zavisnosti. Tercijarna bi vodila sprečavanju budućih problema i reintegraciji u društvo pojedinaca koji su bili deo problema u vezi sa drogom.

Svaka droga je zlo i to niko, čak i da želi, ne može poreći. Međutim, treba jasno razlikovati konzumente, odnosno žrtve, kojima treba pomoć, od proizvođača, dilera koji koriste položaj konzumenata i na njihov račun ostvaruju zaradu u sivoj zoni. Izmena pravnog regulisanja, kada govorimo o strategiji borbe protiv narkomanije, treba ići u pravcu gde će se konzumenti kažnjavati u okviru prekršajnog prava, dok bi proizvođači, dileri ostali deo krivičnog i za svoja dela odgovarati u skladu sa predviđenim krivičnim pravom. Policija svoje aktivnosti uglavnom usredsređuje prema konzumentima, pa je delotvornost, a i posvećenost gonjenjem onih koji im tu drogu prodaju na nezavidnom nivou. Da li zbog oskudnih resursa (ljudskih, materijalnih…), koji su potrebni za organizaciju akcija usmerenih na proizvođače i distributere, ili iz nekog drugog razloga, ostaje nam da razmatramo.

Legitimno je takođe postaviti pitanje da li bi dekriminalizacija droge mogla biti efikasno rešenje i da li bi ona u Srbiji imala one rezultate kakve je dala, na primer, u Portugalu.

Ono što bi nam dekriminalizacija droge donela, odnosno ono što bi dobili u prvom periodu, jeste to da bi se znalo ko je kriminalac, a ko ima problem, ko je bolesnik, jer zavisnost od droge jeste bolest. Potrebno je da one ljude koji su u problemu, a koji nisu kriminalci, tretiramo na drugi način. Cilj mora biti borba protiv bolesti, a ne protiv bolesnika.

Nisam siguran da je srpsko društvo, u ovom trenutku, spremno na jedan takav, možemo reći radikalan korak, pa bi javne debate i okrugli stolovi bili možda jedan vid dobrog početka u menjanju strategije u borbi protiv zloupotrebe droga.

Neizostavne teme tih sastanaka, na kojima bi pored relevantnih društveno-političkih subjekata, predstavnika države i zdravstvene službe, kao i stručnjaka, trebalo bi da pokriju sledeća područja strategije borbe protiv zloupotreba droga:

• smanjenje potražnje (prevencija zavisnosti kod mladih i prevencija zavisnosti na nivou lokalne zajednice – decentralizacija borbe, prevencija zavisnosti na radnom mestu, resocijalizacija i društvena reintegracija)
• smanjenje ponude (suzbijanje dostupnosti, suzbijanje ilegalne proizvodnje, nova kaznena politika)
• edukacija
• koordinacija državnih i organizacija civilnog društva
• međunarodna saradnja

Nova politka i strategija u borbi protiv droga, kao i njeno sprovođenje moraju da se usmere ka unapređenju zdravlja osoba korisnika, kao nezaobilazan i neizostavan segment unapređenja javnog zdravlja zajednice.

Da bi se došlo do kvalitetnijih zakonskih rešenja, a istovremeno i do boljih rezultata u polju borbe protiv zloupotrebe droga, moj sud je da je potrebno zalagati se za formiranje radne grupe koja će biti sačinjena od relevantnih političkih subjekata, predstavnika državnih institucija, nevladinih organizacija koje se već bave prevencijom štetnih posledica korišćenja droga i pravnih stručnjaka.

Autor: Zlatko Milošević, član Predsedništva Foruma mladih Nove stranke