Beograd ima 2.500 arhitekata. Mnogi od njih su zahvaljujući profesionalnim rezultatima zauzeli visoko mesto u svojoj profesiji, cenjeni i priznati izvan granica svoje države. Aktuelna gradska vlast, promovišući izgrađene i neizgrađene „simbole Beograda“, bila je i ostala gluva na primedbe, izražena neslaganja, pisana upozorenja i peticije dobrog dela arhitektonske stručne javnosti. U svojoj osionosti, izbegavajući raspisivanje javnih konkursa za bitne projekte urbanog razvoja, aktuelni gradonačelnik bi pozivao inostrane arhitekte, angažujući ih na izradi idejnih projekata. Prilikom obraćanja građanstvu putem medija, pompezno je najavljivao angažovanje inostranog projektanta kao „jednog od najboljih svetskih arhitekata“, obrazlažući da će takav izbor, osim najboljeg datog projektnog rešenja, doprineti i boljem razvoju gradskog turizma (turisti će, navodno, „pohrliti“ u Beograd nakon saznanja da je autor dotičnog projekta  čuveni svetski  arhitekta). Građani su svedoci svakodnevnog hvalospeva gradskih čelnika o uštedama koje su napravili u gradskom budžetu, a sve u cilju obezbeđenja što kvalitetnijeg života građana. „Jedni od najboljih svetskih arhitekata“, kako ih gradonačelnik predstavlja građanima, najverovatnije su za svoje angažovanje nagrađeni visokim honorarima, primerenim prezentiranom statusu. Toliko o uštedama. Stvarnost pokazuje da aktuelna vlast "uštede" postiže jedino otimanjem od svojih građana.

Nedavno su počeli radovi na prvoj fazi rekonstrukcije zelenog zaštitnog pojasa „Ušće“, na potezu od Brankovog mosta do hotela „Jugoslavija“, nazvanog po rečima gradskog menadžera „obalom kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića“. Da li zbog nepoverenja prema pripadnicima beogradske arhitektonske škole, koja je cenjena u Evropi, ili možda iz neke lične koristi, gradska vlast je angažovala danskog arhitektu Jana Gela da izradi idejno rešenje rekonstrukcije 80 hektara parka „Ušće“, koja će se ostvariti u tri faze, u periodu od  nekoliko godina.

Projektno rešenje arhitekte Jana Gela je usvojeno od strane gradskih čelnika, a obećanje gradonačelnika, dato javnosti pre sedam meseci - da će građani moći da glasaju za ili protiv rešenja - očigledno nije ispunjeno. Uvidom u idejno rešenje danskog arhitekte, zeleni pojas „Ušće“ je urbanizovan i podeljen na sedam urbanističkih zona: zonu kretanja, nauke, muzike, vode, umetnosti, zonu „Srbija“ i zonu prirode. Zona prirode je najmanja i zauzima svega 10 odsto površine parka. Ostale zone su u potpunom nesaglasju sa pojmom parka, neprimerene zelenom pojasu dunavskog priobalja. O svrsishodnosti projekta rekonstrukcije izjasniće se struka, dok će građani kao korisnici tog više urbanog nego parkovskog prostora, shvatiti da se radi o jednoj urbanoj svaštariji, takoreći urbanom haosu, koji će poništiti najveću vrednost parka „Ušće“, a to je netaknuta oaza prirode. Prestoni grad je vlasništvo njegovih građana, a ne samo gradske vlasti, i građani moraju imati pravo da aktivno učestvuju u odlukama o urbanom razvoju svoga grada, a ne da podležu nametnutim rešenjima inostranih, često dovoljno neupućenih projektanata koje angažuju nekompetentni gradski čelnici bez raspisivanja konkursa i javne diskusije. Po svemu sudeći, i ovaj projekat će se pridružiti nizu urbanističkih promašaja, za čija ostvarenja je zaslužna aktuelna  gradska vlast.

Novi urbanistički "poduhvat"

Nedavno je gradski urbanista preko javnih glasila informisanja obavestio građanstvo da je završen arhitektonsko-urbanistički konkurs za budući izgled Makiškog polja i da će na osnovu prvonagrađenog rada Urbanistički zavod napraviti plan detaljne regulacije, koji će biti usvojen sredinom 2018. godine. Konkursnom dokumentacijom je planirana izgradnja 856.800 m2 stambenih zgrada na prostoru gde prema važećem urbanističkom planu ona nije predviđena. Pomenuto područje, sada pusto i nenaseljeno, ima funkciju vodoizvorišta prestonog grada i kao takva teritorija je zaštićena od bilo kakve gradnje. Verovatno pod pritiskom aktuelne vlasti, Ministarstvo zdravlja je u avgustu 2014. godine donelo rešenje kojim je zaštitna zona oko makiških izvora smanjena za jednu trećinu. Tim činom je izvršena priprema za promenu namene zemljišta u Makiškom polju. Apsurdno je da država uzima kredit od Evropske banke da bi uložila u vodoizvorište, a sa druge strane  stvara  teren za  urbanizaciju područja Makiškog polja. Sve prethodne gradske vlasti do današnje vladajuće garniture, štitile su Makiško polje kao izvor pijaće vode.

Građani su s pravom zabrinuti da će se urbanizacijom tog područja poremetiti snabdevanje vodom. Kada su aktuelni gradonačelnik i gradski menadžer predstavili master plan saobraćajne strukture Beograda, kojim je utvrđen prioritet u razvoju grada izgradnjom metroa, javnost je bila iznenađena vešću da će prva linija metroa ići od Makiškog polja do Mirijeva, umesto iz centra grada, kako je ranije bilo predviđeno. Građani su tada saznali da je promena nastala radi realizacije megalomanskog projekta „Tesla grad“, koji namerava da u Makiškom polju izgradi kompanija „BK grupa“. Po rečima čelnika kompanije, to će biti „novi Singapur“, dva puta veći od „Beograda na vodi“, a rok završetka izgradnje je do 2030. godine. Najverovatnije je u pitanju još jedna prevara poput „Beograda na vodi“, čije posledice će snositi građani.

Vreme  će  pokazati  istinitost  ovih konstatacija. Skoro sigurno je da je poduhvat pomenute kompanije  ranije bio dogovoren i odobren od tadašnjeg premijera, a današnjeg predsednika države.

Beograđani su umorni od gromoglasnih i hvalisavih izjava gradskih čelnika, svih „novih simbola“ prestonice, velelepne usahle fontane, budućih gondola i jarbola, budućeg „novog Singapura“, nemilosrdne urbanizacije gradskih rezervata prirode, najvećeg broja gradilišta kao nikada do sada, raskopanih ulica, saobraćajnog kolapsa, zaplašivanja izmišljenim aferama. No, iako umorni od svega toga, biće dovoljno odmorni da nastupajuće gradske izbore iskoriste kao priliku da ovakvu štetočinsku gradsku vlast zauvek pošalju u istoriju.

Autorka: Ganja Bajčetić dia, članica Nove stranke - Resorni odbor za urbanizam