Opozicija predstavila Predlog platforme za pregovore o uslovima za slobodne i poštene izbore

Opozicija predstavila Predlog platforme za pregovore o uslovima za slobodne i poštene izbore

Predstavnici opozicionih stranaka i pokreta predstavili su danas u centrali Nove stranke predlog Platforme za međupartijski dijalog pod okriljem Evropskog parlamenta koja podrazumeva formiranje dva koordinaciona tela zadužena za medije i praćenje toka izbornog procesa.

Učesnici sastanka istakli su da je platforma otvorena i za druge opozicione stranke, a u nastavku možete pročitati Predlog teksta platfore u celosti:

S obzirom na novonastalu situaciju da nakon prošlogodišnjih izbora imamo Narodnu skupštinu bez prisustva opozicije, neophodno je učiniti sve da se stvore uslovi za sprovođenje narednih izbora na pošten i demokratski način, što je osnovna pretpostavka uspostavljanja normalnog političkog života u Srbiji i opstanka demokratije.

Izveštaj i preporuke OEBS/ODIHR, izveštaj EK, kao i mnogih drugih međunarodnih organizacija i civilnog sektora, govore o neophodnosti hitnog rešavanja problema garancije sprovođenja izbornih zakona Republike Srbije, ali i dugoročno poboljšavanje celokupnog izbornog sistema. Opozicione političke stranke ukazuju na zloupotrebu institucija, nelegitimnost i nereprezentativnost republičkog parlamenta, autokratsko ponašanje, finansijski pritisak i sistematsko slabljenje opozicije, kontrolu i instrumentalizaciju velikog broja medija od strane vlasti, pritiske i pretnje medijima i novinarima koji promovišu kritičko mišljenje i onemogućavanje slobodnog protoka informacija i slobode izražavanja. Zbog svega navedenog, a u skladu sa dobrom praksom savremenih demokratskih država i evropskim vrednostima, smatramo da je potrebno hitno rešavanje ovih problema. Insistiramo na ostvarivanju onoga što naši zakoni već propisuju, što je usaglašeno sa evropskim regulatornim okvirom. Tek nakon uspostavljanja reprezentativnog i legitimnog parlamenta, može se pristupiti dalekosežnijim promenama koje zahtevaju izmene zakona, pa i izbornog sistema u Srbiji koji bi omogućio viši nivo političke i personalne reprezentativnosti, između ostalog i kroz veći broj direktno izabranih predstavnika građana na svim nivoima.

Zajednički ciljevi:

1. Objektivno i slobodno medijsko izveštavanje i informisanje, posebno na medijskim javnim servisima (RTS, RTV)

Zakon o javnom informisanju i medijima garantuje slobodan protok informacija i slobodu
izražavanja kao i ravnopravnost i nediskriminatornost političkih subjekata u medijima, posebno
članovima:
Član 4. stavovi 2, 3 i 4; Član 5. Stav 2; Član 6,  Zakon o javnim medijskim servisima garantuje poštovanje i podsticanje pluralizma političkih i drugih ideja; nepristrasno obrađivaje, političkih i drugih tema i besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata, posebno: Član 7, tačke 4), 7) i 8).

2. Obezbeđivanje slobodnog i tajnog izjašnjavanja građana na izborima, bez pritisaka i ucena.

Zakon o izboru narodnih poslanika garantuje slobodu opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem:.

Član 2.

3. Poboljšanje i kontrola predizbornog i izbornog procesa

4. Sprečavanje funkcionerske kampanje

S obzirom na to da naredni izbori mogu da budu ili krajem tekuće ili početkom naredne godine, određene promene je neophodno implementirati u periodu do raspisivanja izbora i posebno u periodu predizborne kampanje. U cilju rešavanja prepoznatih problema, predlažemo sledeća rešenja:

Zahtevi koji se odnose na period do raspisivanja izbora

1. Zahtevi koji se odnose na medije

a) Ponašanje medija mora biti usaglašeno sa medijskim zakonima Srbije i evropskim standardima koji promovišu slobodan protok informacija i slobodu izražavanja, uređivačku nezavisnost, političku uravnoteženost, medijski pluralizam, zaštitu ljudskih prava, zabranu medijskog monopola. (Odgovornost u ovom smislu snosi, za elektronske medije REM, za ostale medije Ministarstvo kulture i informisanja.)

b) Mediji moraju da omoguće permanentnu javnu debatu o svim važnim društvenim pitanjima, kao i da omoguće objavljivanje različitih i kritičkih mišljenja. To se odnosi na sve medije, računajući i medije od značaja za određenu manjinsku zajednicu, odnosno medije koji informišu na jezicima manjinskih zajednica, a takođe i na javne servise koji imaju obavezu informisanja na manjinskim jezicima.

c) Posebnu obavezu za organizovanje stalne rasprave i debatnih emisija o važnim društvenim pitanjima imaju javni medijski servisi RTS i RTV. Njihova je obaveza da omoguće da se čuju različita mišljenja, pa i ona kritička i da se organizuje dijalog i sučeljavanje predstavnika različitih političkih organizacija, civilnog sektora i kompetentnih građana, pri čemu, u periodima kada nisu raspisani izbori ne mogu da važe odnosi reciprociteta, već aktuelnosti i konkretnog angažmana. Uređivačke timove javnih servisa pozvati i ohrabriti da rade nezavisno i autonomno, što im zakon i garantuje.

d) Specijalizovane, stručne organizacije koje se bave medijima, političke organizacije, udruženja i same građane podstaći da REM-u dostavljaju predstavke o nepravilnostima u radu elektronskih medija, a REM da bez odlaganja deluje u okviru zakona.

e) Vlast mora da zaštiti sve medije i novinare od pritiska, napada, uvreda, pretnji.

2. Opšti zahtevi

a) Obustava funkcionerske kampanje, posebno i nsistiranje na odustajanju od pseudo-događaja koji imaju za svrhu permanentnu promociju nosilaca javnih funkcija, (posebno predsednika države).

b) Zahtev za promenom ponašanja poslanika u Narodnoj skupštini Srbije i odbornika u skupštinama lokalnih samouprava, koji mimo poslovnika i dnevnog reda prozivaju, kritikuju, vređaju, predstavnike opozicije koji nisu prisutni u tim institucijama. Obustavljanje instrumentalizacije sednica parlamenta u svrhu permanentne propagande. Korišćenje sednica za neprestanu propagandu, mora da prestane.

c) Ohrabrivanje organizacija koje se bave političkim i ostalim ljudskim pravima da prate ponašanje politčkih aktera pod a) i b) i da o tome obaveštavaju javnost.

Zahtevi koji se odnose na izbore i period izborne kampanje

Predlog institucionalnog praćenja izbora

Radi što doslednijeg ostvarivanja zakonskih odredbi u vezi sa izborima i dogovora vlast- opozicija, predlažemo osnivanje dva koordinaciona tela, kao ad-hoc tela: Koordinaciono telo za medijsko praćenje izbora i Koordinaciono telo za praćenje izbornog procesa.

1. Formiranje Koordinacionog tela za medijsko praćenje izbora
- Telo ima 7 članova.
- Po jednog prestavnika daju fakulteti koji imaju usmerenje novinarstvo i mediji i druge organizacije: Fakultet političkih naka (FPN) Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet u Novom Sadu (FilFak NS), Fakultet Singidunum (privatni univerzitet) BIRODI, organizacija za medijska istraživanja UNS, novinarsko udruženje NUNS, novinarsko udruženje

Ministarstvo kulture i informisanja.
- Odluku o formiranju tela donosi Ministarstvo kulture i informisanja.
- Niko ko je kandidat na bilo kojoj izbornoj listi ne može da bude član ovog tela.

• Koordinaciono telo prati rad medija sa stanovišta ostvarivanja zakona o izborima i medijskih zakona i ostvarivanja uslova dogovorenih između opozicije i vlasti;
• Sarađuje sa REM-om i Savetom za štampu;
• Prati odnos medija prema akterima izbornog procesa, računajući i medije koji informišu na jezicima manjinskih zajednica i predlaže mere nadležnim organima;
• Pomaže REM-u i predlaže postupanja iz njegove nadležnosti u vezi sa prekršajima koje mediji čine u odnosu na predizbornu kampanju, A REM je dužan da bez odlaganja razmotri navode Koordinacionog tela i bez odlaganja reaguje na otklanjanju uočenih nepravilnosti u skladu sa svojim ovlašćenjima;
• Podseća REM na donošenje pravilnika o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje u kome bi se precizno definisale obaveze pružalaca medijskih usluga prema našim zakonima, ali i evropskim standardima i kojim bi se precizno definisale obaveze REM-a;
• Posebno zahteva od REM-a da donese obavezujuće uputstvo o obavezi komercijalnih elektronskih medija, da najkasnije nedelju dana pre početka izborne kampanje objave cenovnike političkog oglašavanja, koji bi pod istim, nediskriminatornim uslovima, važili za sve političke aktere, kao i trajanje termina i broj termina za oglašavanje. (preporuka: termini do dvadeset minuta jednom nedeljno, cena sekunde kao najniža cena za redovno oglašavanje u poslednja tri meseca);
• Zalaže se za izostanak emitovanja direktnih prenosa ili integralnih snimaka promotivnih skupova političkih takmaca u predizbornoj kampanji;
• Pokreće postupke pred nadležnim sudovima, u skladu sa zakonom i uz zahtev za procesuiranjem bez odlaganja;
• Ukazuje medijima na propuste i prekršaje u odnosu na predizbornu kampanju i posebno daje stručne sugestije u odnosu na funkcionersku kampanju;
• Podstiče medije na objavljivanje odgovora i ispravke u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima;
• Obaveštava javnost o svojim stavovima i aktivnostima na dnevnom novou;
• Uslove za rad ovog tela obezbeđuje Ministarstvo kulture i informisanja u dogovoru sa organizacijama čiji predstavnici čine kordinaciono telo.

2. Formiranje Koordinacionog tela za praćenje izbornog procesa

Zakon o izboru narodnih poslanika, odeljak V. Organi za sprovođenje izbora, Članovi 28. i 29. govore o „organima za sprovođenje izbora“, ali ne navode koji su to organi, što se može tumačiti da tih organa može biti više i da je moguće postojaje ad-hoc tela za ovu svrhu. Tek se od Člana 30. govori o Izbornoj komisiji i drugim organima.
- Telo treba da ima 7 članova.
- Po jednog predstavnika daju organizacije civilnog društva: Crta, Transparentnost Srbija i Yucom, tri predstavnika Vlada Srbije i Zaštitnik građana.
- Odluku o formiranju tela donosi Vlada Srbije.
- Niko ko je kandidat na bilo kojoj izbornoj listi ne može da bude član ovog tela.
Nadležnosti Koordinacionog tela su:
• Koordinaciono telo za praćenje izbora prati sve okolnosti u vezi sa izborima;
• Prima informacije, obaveštenja, predstavke građana i izbornih aktera u vezi sa izborima, posebno u pogledu kršenja zakona i pravila predizbornog ponašanja; pritiska na birače, pravljenja paralelnih evidencija birača i njihove izborne volje, zloupotrebe javnih resursa, funkcionerske kampanje;
• Izriče: opomene, sugestije, zahteve za promenu ponašanja i pokreće postupke pred Izbornom komisijom i nadležnim sudovima;
• Sarađuje sa Izbornom komisijom i biračkim odborima sa ciljem otklanjanja nepravlnosti;
• U dogovoru sa rukovodstvom republičkog javnog medijskog servisa RTS, ovo telo ima svakoga dana od raspisivanja izbora, do predizborne tišine, 10 do 15 minuta emisiju na Prvom programu televizije RTS, odmah posle Dnevnika II;
• Uslove za rad tela obezbeđuje Vlada Srbije

Na osnovu dogovora vlast – opozicija, oba koordinaciona tela konstituišu se najkasnije do prvog septembra 2021. godine.

3. Zbog do sada uočenih nepravilnosti, na prethodnim izborima i radi veće garancije zakonitosti izbora zahtevamo da se Pravilnikom o biračkim odborima obuhvati i sledeće:
a) Da na svakom izbornom mestu budu čitači ličnih karata ili pasoša radi provere da li svaki građanin koji glasa poseduje ispravnu ličnu kartu ili pasoš;

b) Da svaka očitana lična karta/pasoš bude i odštampana/odštampan i kao takva/takav bude deo izbornog materijala, uneta/unet u zapisnik, kao bi se ustanovilo da li broj očitanih i odštampanih ličnih karata/pasoša odgovara broju upotrebljenih glasačkih listića;
c) Da pri očitavanju ličnih karata ili pasoša putem internet konekcije svaki očitan dokument bude automatski i proveren u bazi biračkog spiska da li je autentičan;
d) Da nezavisnim posmatračima i kontrolorima izbora bude dozvoljen nadzor mesta gde se vrši provera autentičnosti ličnih karata s obzirom na birački spisak, u kancelarijama nadležne službe, to jest Ministarstvu unutrašnjih poslova.

4. Usled novonastale situacije u Narodnoj skupštini, gde nema opozicionih partija, doći će do neravnopravnog i nerealnog odnosa u Republičkoj izbornoj komisiji, koja svoje odluke donosi većinom glasova.

Usled toga, može se očekivati veliki broj nerešivih slučajeva pritužbi i sledstveno tome, opterećenje sudskim procesima. Na taj način će se ugroziti ceo izborni proces i poverenje u njega. Zbog toga je potrebno pronaći rešenje koje će sprečiti ovakav ishod koji nikome ne ide na ruku.

5. Potrebno je osigurati jednako biračko pravo za sve kategorije birača, kroz obustavljanje brisanja birača iz biračkog spiska kojima je pasivizirana adresa prebivališta, liberalizovanje uslova za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu, i sprovođenje izbora na Kosovu i Metohiji u skladu sa zakonom.

6. Obezbediti veća ovlašćenja za strane posmatrače izbora i posmatrače civilnog sektora.

Svi predlozi dati su u skladu sa postojećim zakonima Srbije i pravilima i standardima dobre evropske prakse. To se posebno odnosi na predloge i zahteve za oblast medija, koji su u potpunosti usaglašeni sa evropskim regulatornim okvirom za medije. Dokumenti ovog regulatornog okvira u najvećoj meri usvojeni su u Savetu Evrope, čiji je Srbija član. Ostali predlozi uklapaju se u realne okvire mogućeg dogovora, ukoliko postoji politička volja vlasti, jer ne zahtevaju zakonske intervencije, a omogućavaju stvaranje atmosfere fer relacija, kako do raspisivanja izbora, tako i u vreme izborne kampanje. Budući da su svi ovi predlozi u skladu sa našim zakonodavstvom i pravilima i standardima Evrope, ne vidimo nijedan opravdani razlog da budu odbijeni od strane vlasti.)

Za neophodne promene izbornog sistema i promene koje zahtevaju promene zakona, mislimo da je neophodno uspostavljanje bolje reprezentativnosti politika i političkih organizacija u Narodnoj skupštini, što i jeste cilj predloženih mera. Ukoliko opozicione političke stranke, pokreti, organizacije i pojedinci, koji stoje iza ovog predloga, ocene da je na osnovu ove platforme nemoguće postići dogovor (u celosti ili u pojedinačnim pitanjima) u svrhu obezbeđivanja uslova za održavanje slobodnih i poštenih izbora, ostavljamo mogućnost da predložimo usvajanje lex specialisa.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori