IstraživaÄki centar Evropskog parlamenta poÄetkom maja objavio je izveÅ¡taj o stanju u Srbiji, koji režim, na Äelu sa samozvanim predsednikom Aleksandrom VuÄićem, paniÄno pokuÅ¡ava da sakrije od javnosti. Pod naslovom "Srbija pod rizikom od autoritarizma?", dokument razotkriva sve mehanizme kupovine glasova, kontrole medija, uruÅ¡avanja slobode govora, kao i aktivizma civilnog sektora.
U nastavku je preveden suÅ¡tinski deo izveÅ¡taja, dok kompletan dokument možete proÄitati na sledećem linku:
http://www.europarl.europa.eu/RegData/etudes/BRIE/2019/637944/EPRS_BRI(2019)637944_EN.pdf
MeÄ‘u zemljama Zapadnog Balkana koje pretenduju da budu Älanice Evropske unije, Srbija je viÄ‘ena kao vodeća u sferi demokratiÄnosti institucija, nivou ekonomske razvijenosti i generalno spremnosti za napredak.
MeÄ‘utim, u novembru 2018. opozicionog politiÄara Borka Stefanovića su fiziÄki napali nasilnici, Å¡to je izazvalo talas protesta koji su se proÅ¡irili celom zemljom. Iz nedelje u nedelju, hiljade ljudi izlazilo je na ulice, optužujući srpskog predsednika Aleksandra VuÄića i njegovu Srpsku naprednu stranku za autoritativnu vlast, napade na nezavisnost medija, izborne prevare i korupciju. Iako su protesti poÄeli nedavno, oni su dokaz zabrinjavajućih pretenzija i u budućnosti. Sloboda medija je opadala godinama unazad, posebno od kada je VuÄić postao premijer 2014. godine. Veliki deo medija je sada direktno pod kontrolom države ili pojedinaca bliskih SNS. Nezavisni novinari su suoÄeni sa pretnjama, Äak i nasiljem, a oni koji im prete se retko kriviÄno gone. U Narodnoj skupÅ¡tini, vladajuća koalicija koristi svoju parlamentarnu većinu da sistemski blokira rasprave o reformi pravosuÄ‘a. Tokom protesta, opozicija je zapoÄela i bojkot sednica, u februaru 2019.
Jezik verbalnih napada SNS politiÄara i njihovih pristalica upućenih nezavisnim medijima, opozicionim politiÄarima i civilnom sektoru je Äesto vrlo neprijateljski. Kritika politike Vlade Srbije je oznaÄena kao izdaja srpskih interesa. Cilj je da se marginalizuje kritiÄki stav dok se sva moć koncentriÅ¡e u rukama Vlade koju vodi SNS. Izabran samo za reprezentativnu figuru predsednika 2017. VuÄić je ipak postao dominantna figura. Ako Srbija nastavi da ide putem autoritativne vlasti, to može postati glavna prepreka na putu evrointegracija za koje je 2025. godina spomenuta kao mogući datum ulaska u EU.
U februaru 2019. Fridom haus, ameriÄka nevladina organizacija, je svela Srbiju od "slobodne zemlje" na "delimiÄno slobodnu". Fridom haus objaÅ¡njava pomenuti pad slabom kontrolom izbora, kontinuiranim napadima vlasti i medija pod njenom kontrolom koji teže da potpuno uniÅ¡te nezavisno novinarstvo kroz kampanju ocrnjivanja, i VuÄićeva de fakto akumulacija izvrÅ¡ne vlasti koja nije u saglasju sa Ustavnom odredbom njegove funkcije. Sloboda izražavanja je proglaÅ¡ena za ono Å¡to najviÅ¡e zabrinjava u izveÅ¡taju Evropske komisije iz 2018. ukazujući da ni proteklih godina nije bilo nikakvog napretka. Reporteri bez granica idu dalje, istiÄući da zvaniÄni Beograd "ne ispunjava standarde EU po pitanju slobode medija", kao i strmoglavi pad u rangiranju zemlja po stepenu slobode medija sa 66. na 76. mesto, od ukupno 180 zemalja. Sudeći po Reporterima bez granica, Srbija viÅ¡e nije bezbedna zemlja za novinare. Iako u skorije vreme nije bilo sluÄajeva ubistava novinara, njih sedmoro je fiziÄki napadnuto 2018. godine, dok je njih 23 bilo meta verbalnih pretnji. Kuća jednog izveÅ¡taÄa koji se bavio istraživanjem na temu korupcije je spaljena, dok je pojedinima prećeno smrću. Iako policija tvrdi da daje svoj maksimum kako bi reÅ¡ila ovaj problem, Äesto podbace u istrazi, jer su u samo par sluÄajeva nasilnici privedeni licu pravde.
KritiÄari tvrde da Aleksandar VuÄić, bivÅ¡i ministar informisanja za vreme Slobodama MiloÅ¡evića, nije uÄinio dovoljno da pomenuto nasilje osudi. Naprotiv, preteća retorika režimskih politiÄkih lidera ohrabruje napade na novinare. Na primer, nije sluÄajnost da je televizija N1 primala preteće poruke nakon Å¡to se VuÄić javno žalio da taj medij 24 Äasa dnevno napada vlast. PolitiÄar vlasti i i provladini mediji redovno optužuju kritiÄke medije da izdaju srpske interese. Pored nasilja i pretnji, pojedini novinari se žale na pravnu zloupotrebu, na primer kroz slanje uÄestalih poreskih inspekcija.
Privatizacija medija rezultira provladinom orijentacijom. Uprkos cilju koji je postavljen 2011. da se država povuÄe iz medija do 2015. godine, neki od najvažnijih emitera, poput RTS-a, Äiji je prvi kanal najgledaniji, i novinske agencije Tanjug, ostaju u rukama države. Ostali, poput onih iz Novosti grupe, su samo delimiÄno privatizovani, ostavljajući državu sa znaÄajnim ulogom. Ostale su kupili biznismeni bliski VuÄiću. Takva kontrola je Äesto rezultirala pristrasnim izveÅ¡tavanjem. Na primer, na predsedniÄkim izborima 2017. godine, nacionalne televizije su dale 10 puta viÅ¡e prostora VuÄiću nego sto su svi ostali kandidati imali zajedno. Mnogi od navedenih problema reflektuju slabu implementaciju srpskog legalnog okvira na medije. Prateći državnu medijsku strategiju iz 2011. godine, novi zakoni, inspirisani direktivama EU, definiÅ¡u medijske standarde i uspostavljaju mehanizme za njihovo sprovoÄ‘enje, ukljuÄujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM). MeÄ‘utim, kritiÄari tvrde da ovo telo nije dovoljno aktivno i da retko kažnjava ozbiljne prekrÅ¡aje, na primer, ne reagujući na pristrasnost VuÄićevih i SNS medija tokom izveÅ¡tavanja o izborima 2016. i 2017.
Manjak kontrolne uloge Parlamenta nad radom Vlade i njenim finansijskim resursima je rezultirao joÅ¡ manjom nezavisnošću od Vlade. U praksi VuÄićeva pozicija lidera vladajuće SNS daje mu kontrolu nad Parlamentarnom većinom, pa samim tim i nad Vladom. Brnabićeva ima sve manju moć, a ostaje samo verni sledbenik predsednika. PosmatraÄi, ukljuÄujući Evropsku komisiju, Fridom haus i CRTA, saglasni su da Narodna skupÅ¡tina nema efektivnu kontrolnu ulogu nad radom Vlade Srbije. Vlada zadržava monopol nad pravnim inicijativama, Å¡to dokazuje 97% odsto usvojenih zakona od 2016. u odnosu na 62% izmeÄ‘u 2005. i 2010. godine. Obaveza Älanova Vlade da odgovaraju na pitanja poslanika postala je retkost. Nije bilo plenarnih rasprava o izveÅ¡tajima nezavisnih organa, poput ZaÅ¡titnika graÄ‘ana i Poverenika za informacije od javnog znaÄaja, joÅ¡ od 2014. godine. Kao rezultat toga, manje su Å¡anse da predlozi ovih organa postanu deo legislative.
Javna sluÅ¡anja mogu pomoći Narodnoj skupÅ¡tini da poboljÅ¡a kvalitet svog rada, dajući zainteresovanima mogućnost da iznesu svoje miÅ¡ljenje. MeÄ‘utim, i ona su sve reÄ‘a, jer je broj javnih sluÅ¡anja, od proseÄno 15 godiÅ¡nje od 2011. do 2015, pao na samo dva održana od 2017.
OSCE/ODIHR posmatraÄi na parlamentarnim izborima 2016. i predsedniÄkim 2017. godine utvrdili su da su oba procesa glasanja ponudila raznovrstan izbor kandidata, mada je u oba sluÄaja pobedila koalicija oko SNS i Aleksandar VuÄić. TakoÄ‘e su primetili da je bilo sluÄajeva kupovine glasova kroz nuÄ‘enje hrane i zdravstvenih usluga za uzvrat, kao i "Bugarskog voza". TakoÄ‘e je izražena zabrinutost zbog prihvatanja nevažećih listića. PosmatraÄi iz srpskog civilnog sektora primetili su sliÄne probleme i na martovskim parlamentarnim izborima 2018. kao i decembarskim lokalnim izborima u LuÄanima. Poverenje javnosti u izborni proces je samim tim poljuljano. U istraživanju sprovedenom oktobra 2018. godine, 33% ispitanika uvereno je da su ozbiljne neregularnosti ugrozile izborne rezultate. S druge strane, s obzirom na rezultate izbora 2016. i 2017. neregularnosti su imale samo marginalne efekat. Veću zabrinutost izaziva zloupotreba dominantne pozicije VuÄića i njegove stranke u predizbornom periodu. Osim medijske pristrasnosti, bilo je i sluÄajeva u kojima su SNS kandidati zloupotrebljavali svoje administrativne funkcije i resurse u svrhu kampanje (npr. deljenje stranaÄkog materijala tokom zvaniÄnih poseta ministara). ÄŒak su i pojedini zaposleni u javnom sektoru bili primorani da uÄestvuju u mitinzima SNS-a.
KritiÄari srpskog pravosudnog sistema, ukljuÄujući i same sudije, tvrde da pravosuÄ‘e nije u stanju da efektno vrÅ¡i svoju funkciju. PolitiÄki uticaj i nedovoljne plate su takoÄ‘e neki od mnogih problema. Mnogo je nereÅ¡enih sluÄajeva, koji se odugovlaÄe dok ne zastare, Å¡to rezultira nekažnjavanjem. Nezavisnost sudstva je u korelaciji sa politiÄkom kulturom. Srpski režimski politiÄari Äesto komentariÅ¡u sluÄajeve koji su u proceduri i kritikuju rad sudova, Å¡to je praksa koja će se nastaviti bez obzira na ustavne promene.
Stanje u Srbiji umnogome ne ide u korist aktivizmu civilnog sektora. Jedan od sluÄajeva je manjak adekvatnog pravnog okvira. Nacionalna strategija za razvoj civilnog druÅ¡tva je u zastoju godinama, dok većina objava na web sajtovima datira joÅ¡ od 2015. Državno finansiranje se zasniva na kreditima (u budžetu za 2019. godinu, taj iznos je 124 miliona dinara, tj. blizu milion evra) i finansiranju socijalnih usluga koje obezbeÄ‘uju organizacije civilnog druÅ¡tva, stoji u pomenutom dokumentu koji je dat na uvid evropskim parlamentarcima.
Leave a Reply