Rakić Vodinelić za Danas: Današnji ustav zasnovan na čvrstoj centralizaciji

Rakić Vodinelić za Danas: Današnji ustav zasnovan na čvrstoj centralizaciji

- Aleksandar Vučić sam nema i ne može imati kapacitet za promenu Ustava - ocenjuje za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava i predsednica Saveta Nove stranke. Ona napominje da ako "Vučić u tom procesu ne bude izbegavao istinsku saradnju sa takozvanom Venecijanskom komisijom (komisija Saveta Evrope za demokratiju putem prava) i ako nova Vlada bude imala ministre koji će tu saradnju ozbiljno prihvatiti, a ne služiti se njome kao izgovorom, možda bi se neka pravna rešenja Ustava koja čvršće garantuju demokratiju i vladavinu prava, mogla očekivati".

- Neophodno je da ova dva preduslova budu ispunjena: stvarna, a ne fingirana saradnja, ozbiljno prihvatanje razvoja demokratije putem prava od cele Vlade, naročito ključnih ministara, umesto izgovora. A to, prema dosadašnjem ponašanju ne samo Vučića nego i njegovih prethodnika, ne predstavlja razlog za optimizam - smatra sagovornica Danasa.

Vesna Rakić Vodinelić napominje da ima mnogo odredaba Ustava koje bi morale biti promenjene.

- Najpre, Srbija treba da bude definisana kao republika svih koji u njoj žive, za razliku od današnje odredbe Ustava u kojoj se ona definiše kao država srpskog naroda i drugih koji u njoj žive. To je bitno zato što, na osnovu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, sva ljudska prava nabrojana u toj Konvenciji uživaju podjednako svi koji žive u državi potpisnici, bez obzira na etničku pripadnost, veru, jezik i druga lična svojstva. Čitav sistem ustavnih odredaba o pravosuđu – sudovima, tužilaštvima, pravosudnim telima treba da bude promenjen tako da normativno ozbiljno garantuje nezavisnost sudova i slobodu sudskog odlučivanja na osnovu priznatih izvora prava - objašnjava sagovornica Danasa.

Najvažnijim smatra promenu odredaba o tome da predsednike sudova bira Skupština, da kandidate za javne tužioce predlaže Vlada, da članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bira Skupština, kao i da postoje članovi ovih tela po funkciji, kao što je to važećim Ustavom uređeno. Kako dodaje, neke od nabrojanih promena predviđene su Strategijom reforme pravosuđa, koju je usvojila Skupština, ali nema informacija o tome da se ova Strategija primenjuje u pripremama za promenu Ustava. Prema njenim rečima, veoma su važna i druga pitanja koja se odnosi na izbore i konstituisanje organa zakonodavne i izvršne vlasti.

- Današnji izborni sistem zasnovan na proporcionalnom učešću stranaka u konstituisanju Skupštine je pokazao mnogo slabosti; broj poslanika je prevelik, 'vlasništvo' političke stranke nad mandatom je jednom odlukom Ustavnog suda preobraženo u 'vlasništvo' poslanika, a oba pogoduju nedostojnoj trgovini koja se ne sankcioniše. Položaj Vojvodine u Ustavu je neadekvatan i zapravo neuređen. Da bi ona bila prava regionalna autonomija, neophodno je Ustavom garantovati uticaj na donošenje zakona koji se tiču položaja Vojvodine, kao i neka zakonodavnih ovlašćenja, koja se odnose na upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na području Vojvodine, obrazovanja, socijalne sigurnosti - ističe Rakić Vodinelić.

Upitana na koji način bi trebalo rešiti pitanje Kosova u najvišem pravnom aktu, sagovornica Danasa upućuje na rešenje nekadašnje Zapadne Nemačke.

- Ako se imaju u vidu takozvani Briselski sporazumi, nezavisno od mog ličnog političkog stava da Kosovo funkcioniše kao samostalna, iako međunarodno još nepriznata država, verujem da bi u ustavnoj preambuli, umesto današnjeg rešenja koje ne odgovara stvarnosti, trebalo da stoji rešenje slično ustavu (Grundgesetz) nekadašnje Zapadne Nemačke. Naime, ne verujem da bi potpuno 'istiskivanje' Kosova iz Ustava Srbije moglo da bude usvojeno u Skupštini. 'Nemačko rešenje' ne iskazuje teritorijalne pretenzije, već ukazuje na istorijske razloge - ocenjuje Rakić Vodinelić.

Vesna Rakić Vodinelić navodi za Danas da su današnja ustavna rešenja zasnovana na ideji koja potiče još iz 1990. o čvrstoj centralizaciji Srbije, koja nije u skladu sa Evropskom poveljom o teritorijalnoj autonomiji. Položaj lokalne samouprave je, napominje, prekomerno zavisan od republičke vlasti.

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori