U proteklim danima drastično se zagrejala tema vezana za izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, prevashodno u pogledu oduzimanja automobila zbog učinjenog prekršaja.
Sada se pojavio spisak prekršaja zbog kojih će vozila biti privremeno oduzimana od učinalaca prekršaja do okončanja sudskog postupka, a mera trajnog oduzimanja vozila i dalje ostaje kao predlog, ali ćemo kroz amandmane videti hoće li pravno oživeti i ipak naći svoje mesto u tekstu zakona.
Struka je već jasno navela i podvukla da je protiv trajnog oduzimanja automobila bez obzira na vrstu i težinu prekršaja, kako zbog zaštite prava građana garantovanih Ustavom, tako i zbog zaštite egzistencije porodica u našoj zemlji, a svi taksativno navedeni prekršaji koji bi se sankcionisali oduzimanjem vozila mogu biti snabdeveni drugim vrstama mera i sankcija koje po svojoj pravnoj prirodi i oštrini mogu na isti način postići željeni cilj.
Ovakva vrsta mere je kratkovida i ne rešava problem koji kao društvo imamo u njegovoj suštini, već je dokaz površnog pristupa pitanju bezbednosti saobraćaja, što nam često nije strano ni u drugim oblastima društva.
Problem bezbednosi saobraćaja znatno je dublji i mora se sagledati kroz čitav sistem bezbednosti saobraćaja, koji čine bezbedna vozila, bezbedni putevi, saobraćajna infrastruktura, svest učesnika o obaveznosti bezbednog i odgovornog ponašanja u saobraćaju, edukacija od predškolskog uzrasta i saobraćajno vaspitanje i obrazovanje, ne samo institucionalno, već i u okviru porodice, i, na kraju, adekvatno upravljanje sistemom bezbednosti saobraćaja od strane državnih tela koja su za to zadužena i usmerenost na prevenciju, što je ključno.
Ovakav društveni problem iziskuje ozbiljniju, dužu i sveobuhvatnu javnu društvenu raspravu u cilju pre svega stvaranja i podizanja svesti građana o bezbednosti saobraćaja, a što je jedan dugotrajan i mukotrpan proces koji iziskuje mnogo rada i ulaganja.
Prema tome, moramo probleme rešavati dubinski i dugoročno, a ne tako što ćemo „i sredom i petkom menjati zakone“, misleći da ćemo time rešiti sve naše probleme, koji su pri tom više društveni nego pravni, a kojima se godinama kao društvo suštinski ne bavimo i koji su ozbiljno zapušteni.
Ne može se samo sankcijama uređivati društvo, taj put je pogrešan i ne postoji ta sankcija koja će eliminisati društvene uzroke koji dovode do negativnih društvenih pojava koje su samo posledica.
Moramo shvatiti da društveni procesi determinišu i stvaraju pravo, te da kada na pravilan način pristupimo društvenim problemima onda će nam možda i to pravo koje se pod tim uticajem stvori biti bolje, efikasnije i pravičnije.
Advokat Milan Đurić, član Pravnog saveta Nove – Da se struka pita (Nova D2SP)
Leave a Reply