Već sada je jasno da je republički budžet za narednu godinu neodrživ, jer je populistički skrojen. Zakonom o budžetu za 2023. godinu, predviđeni su ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je za 133,8 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto, više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za 2022. godinu.
Budžet je, dakle, sačinjen na pretpostavkama da će rast BDP Srbije u 2023. godini biti 2,5 odsto, a da će stopa inflacije biti samo 11,1 odsto. Predviđena su značajna sredstva za energetski sektor, bez ikakve strategije i transparentnosti. A i ona neće biti dovoljna, moraće da se povećavaju.
Izdvajanja za energetiku su, dakle, predviđena na nivou od oko milijardu evra, odnosno za kupovinu struje i gasa. To, po svemu sudeći, neće biti dovovljno, pa je za očekivati da će se ići sa rebalansom budžeta, jer su proračuni da će Srbiji biti potrebno oko tri milijarde evra za energetski sektor u 2023. godini.
Takođe, dospeće obaveza po osnovu servisiranja spoljnog duga nije optimalno. Već u januaru dospeva milijardu evra duga za vraćanje, a uslovi zaduživanja su nepovoljni, jer su kamate visoke. Budžetom za 2023. godinu predviđeno je i 10,5 milijardi novog zaduživanja, od čega 5,5 milijardi za vraćanje dospelih dugova. Veoma je važno da su kamate na zajmove visoke, pa će nova zaduživanja predstavljati značajan pritisak na budžet.
Sve u svemu, budžet za 2023. godinu ne može biti i štedljiv i razvojni, kako tvrdi ministar finansija. Nelegično je i da se u budžetu za 2023. godinu nastavlja sa ekspanzivnom fiskalnom politikom, dok Narodna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku. Inače, projekcije osnovnih makroekonomskih agregata nisu realne i održive.
Imajući sve to u vidu, kao logično se nameće pitanje objektivnosti projektovanog budžeta za narednu godinu. Takođe, projektovan je rast prihoda od 7,8 odsto, što u uslovima dvocifrene inflacije znači realan pad prihoda u odnosu na 2022. godinu. Uz to i takav rast prihoda je najviše posledica inflacije.
Dakle, opredeljeno je da se sredstva troše na projekte koji nemaju efekte na budući rast, a to nikako ne bi smelo da se čini. Ovakav budžet nije realan, ne može biti održiv, kreiran je na populističkim principima, pa će zbog toga građani iduće godine osetiti najveći udar na sopstvene novčanike, jer ne samo da će inflacija uticati na realno smanjenje zarada, nego će i dodatno zaduživanje ispostaviti račun svakome od nas za još 850 evra. Time je ova vlast svakog građanina Srbije do danas zadužila za 2.283 evra, a svaku četvoročlanu porodicu sa skoro 10.000 evra, što će morati da vraćaju i naša deca i unuci.
Pitanje bez odgovora je: Da li hoćemo i želimo da se zadužujemo? To niko nas nije pitao.
Željko Lazić, predsednik Odbora za ekonomiju Nove D2SP
Leave a Reply