Ističe da izbori ni u jednoj od država regiona neće doneti promene.

POBJEDA: Sve države regiona polako izlaze iz epidemije kovida-19. Ko je u Srbiji, a ko u Crnoj Gori politički profitirao na ovom zdravstvenom problemu?

ŽIVKOVIĆ: Ne znam za Crnu Goru, ali u Srbiji apsolutno vlast koja je uz vanredno stanje dodatno preuzela sve medije. Dakle, Srbija je bila bez slobodnih medija sa razglasnim stanicama vlasti gde smo slušali bajke, basne i ostale književne forme: od toga da predsednik države Aleksandar Vučić i ovi pored njega ginu za svoje građane, da spašavaju i prošlost i sadašnjost i budućnost. To je samo nastavak politike vlasti posljednjih šest-sedam godina koja je intenzivirana kroz vanredno stanje.

POBJEDA: Da li su se građani uplašili?

ŽIVKOVIĆ: Da, da, plašila ih je vlast, neizvesnost i što niko u svetu nije mogao da da ozbiljan odgovor što se dešava. Svi su imali svoje mišljenje, a niko nije rekao što zna o tome, verovatno zašto što niko i nije znao šta da preduzme.

POBJEDA: Nije bilo javne saradnje država regiona na rešenju problema (kovid- 19). Zemlje EU dizale su granice, imate veliko političko: zašto su se države zatvorile, a svi su imali isti problem?

ŽIVKOVIĆ: Na nivou EU ne postoji zajednička zdravstvena politika, a još manje na nekim bilateralnim osnovama. Zato je u EU i van nje svaka zemlja imala je svoje viđenje kako treba da se bori protiv ove pošasti, epidemije i pandemije. Neki su imali potpuno zaustavljanje života kao Srbija, neki su čak i glasno na početku govorili o kolektivnoj zarazi kao najboljoj borbi protiv toga: svi su zatvarali granice plašeći se da iz susedstva ne dođe nešto.

POBJEDA: U tri povezane zemlje regiona Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji treba da se održe parlamentarni izbori. Za sada su oni izvesni u Srbiji 21. juna. Da li će izbori uopšte doneti neka iznenađenja?

ŽIVKOVIĆ: Ne verujem. Ovo stanje kolektivnog straha, nacionalna panika uvek ide ka tome da ljudi vrše homogenizaciju čak i oko nečeg u što juče nisu bili sigurni, ali sada kažu: bolje je da budemo oslonjeni na nešto što je država, što je vlast, nego da sam lutam i rizikujem svoj život i život svoje dece. Činjenica da je slična situacija oko odnosa vlasti i opozicije u Crnoj Gori i kako vidim iz hrvatskih medija i tamo je teško očekivati da se desi neka promena.

POBJEDA: Šta je potrebno da se dogodi da se odnosi između Srbije i Crne Gore ,,unormale“. One su najupućenije jedna na drugu od svih zemalja regiona?

ŽIVKOVIĆ: Svašta se izdešavalo u poslednjih par godina između Srbije i Crne Gore bez ikakve potrebe. Ne vidim oko čega to Srbija i Crna Gora treba da se svađaju i zauzimaju suprotne pozicije. Nema ništa što bi nas delilo, naprotiv, mislim da imamo mnogo zajedničkog: jesmo braća, ali braća su retko u idealnim odnosima, ali su retko ili nikad i u ovako lošim odnosima. Crna Gora ima svoje prioritete, Srbija ima svoje prioritete i ne vidim ni jednu temu oko koje bi trebalo negativno da diskutuju i da se svađaju. Na vlastima u obe države je da nađu put ka homogenizaciji odnosa.

POBJEDA: U Srbiji je za vreme policijskog časa otpočela akcija ,,Bukom protiv diktature“, zatim je napravljena i kontra - akcija u organizaciji SNS-a ,,Paljenje baklji“. Koliko je zabrana kretanja i svako ograničenje koje nosi vanredno stanje doprinelo iskazivanju građanskog nezadovoljstva? Da li bismo imali građansko nezadovoljstvo pokazano na takav način da nije bilo tog vanrednog stanja?

ŽIVKOVIĆ: Mislim da je vanredno stanje bilo samo dodatni katalizator. I da nije bilo njega neki vid protesta bi bio izvestan: verovatno bi to bili ulični protesti. Vanredno stanje podrazumevalo je i zabranu kretanja i logično je da su se ljudi setili jednog starog recepta iz 1996. godine. Imam lični odnos prema tome, jer je lupanje u šerpe počelo u Nišu kada su bili protesti protiv izborne krađe na lokalnim izborima, vodio sam te proteste i lupanje u šerpe i akciju pali-gasi kada su se palila i gasila svetla u sobama koje gledaju na ulicu. Građani Srbije i pored vanrednog stanja imaju puno razloga da budu nezadovoljni zbog odnosa vlasti prema njima. Plediram zajednički izlazak opozicije na izbore i bez izbornih uslova jer su izbori i dalje jedini način da se nešto uradi u ovoj državi. Tako nešto smo, u istim uslovima, uradili pre 25–26 godina i sada je to neophodno.

POBJEDA: U Zagrebu je održan samit Zapadni Balkan EU video-konferencijom i videli smo da Unija podržava region, izdvojiće novac... Šta Vi mislite da li je to dovoljno?

ŽIVKOVIĆ: Nisam zadovoljan tim samitom. Bio sam na prvom samitu EU Zapadni Balkan kada je EU rekla državama Zapadnog Balkana da imaju svoju budućnost u EU, od kada su neke države postale članice jako dugo se ne rešava ništa. EU se umesto insistiranja na razvoju demokratskih institucija i standarda na Zapadnom Balkanu opredelila za stabilokratiju: to znači nema veze ko je na vlasti i što na nju nije došao demokratski, važno je da on ne pravi neke velike probleme i da je spreman da sluša. Tu je primarna greška EU i zbog toga je u Srbiji raspoloženje građana prema EU upola manje nego što je bilo 2003. godine kada sam ja bio premijer. Dominantna uloga Rusije i Kine sada je očigledna. Ljudi iz administracija Brisela i Vašingtona ne treba da uvode demokratiju u Srbiju i drugim zemljama Balkana već da stimulišu snage koje su jasno opredeljene za demokratiju. Srbija mora da dostigne demokratske standarde i tako pomogne i sebi i EU.

Izbori bez iznenađenja

- U Srbiji je paralelno sa vanrednim stanjem vršena kampanja koja je bila na nivou sultana, ne autokrate. Vučić je sebe predstavljao kao nekoga ko i brine, i plače, sam nabavlja respiratore i maske, rešava sve dileme bilo struke bilo politike bilo nauke. Pored toga najveći deo nečega što se zove opozicija nema pravi odgovor na to pa će bojkotovati izbore - zato mislim da se u Srbiji neće desiti nikakvo iznenađenje na izborima - kaže Živković.

Niko nas se ne seti

- Zabavljeni problemima svojih država EU se vrlo malo ili skoro nikada ne seti ovog dela Evrope: Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH.... Na prvom samitu EU Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine bilo je mnogo više optimizma nego što sam video u sredu u Zagrebu. Brisel mora da shvati da je Balkan deo Evrope i da treba da se učine pravi koraci da bi države Balkana postale deo evropske porodice - kaže Živković.