Depersonalizacija Zorana Đinđića spomen obeležjem

Depersonalizacija Zorana Đinđića spomen obeležjem

Pre nekoliko dana gradska vlast je objavila da je izabrano pobedničko rešenje spomen obeležja Zoranu Đinđiću koje će sledeće godine biti postavljeno na Studentskom trgu, na dan petnaestogodišnjice njegovog ubistva. Ovom prilikom, nećemo se baviti političkim i ljudskim licemerjem onih koji "podižu" spomenik pokojnom premijeru, već isključivo svrsishodnošću idejnog rešenja i njegovom sposobnošću da komunicira sa javnošću na način da ne ostavlja nedoumicu koga predstavlja.

Petočlani žiri u sastavu zvučnih imena kao što su akademik Vladimir Veličković i renomirani arhitekta Boris Podreka, za pobednički je izabrao koautorski rad vajara Mrđana Bajića i dramaturškinje Biljane Srbljanović.  Prikaz  rešenja spomen  obeležja u  vidu  skulpture koja predstavlja izvijenu prekinutu  strelu  od  nerđajućeg  čelika  visine preko šest  metara, izazvao je salvu negodovanja i kritike građana. Kritike su se najviše odnosile na depersonalizaciju lika Zorana Đinđića.

Uvidom u konkursnu dokumentaciju (tačka 3. Konkursni zadatak, stav 3.1 Opšte smernice i preporuke), nigde se direktno ne prejudicira rešenje spomen obeležja koje će depersonalizovati lik Zorana Đinđića. Preporuka je, između ostalog, da spomen obeležje treba da bude unikatan dizajn u jeziku savremene vizuelne umetnosti, savremeno rešenje svedenih formi i materijalizacije, harmoničan dodatak postojećim vrednostima prostora, da prenese poruku sećanja i podstakne posetioce na poštovanje života i dela Zorana Đinđića i njegove tragičnosti, da stvori novu vrednost prostoru bez ugrožavanja ili umanjivanja postojećih vrednosti. Veoma važna preporuka u okviru konkursnog zadatka je da spomen obeležje treba da „bude  široko dostupno i komunicira sa svim korisnicima prostora - bez obzira na starost, poreklo, obrazovanje, jezik ili znanje o temi“. Sudeći po kritikama građana koje se odnose na  skulptorsko – dramaturško rešenje spomen obeležja u vidu prekinute strele, čini se da pomenuta preporuka nije u potpunosti ispoštovana.

Komunikacija sa skulpturom u smislu nesmetanog pristupa posetilaca nije sporna, ali prepoznavanje lika Zorana Đinđića koji personifikuje prekinuta strela, kao proizvod savremene recentne umetnosti, upitna je za šire slojeve građanstva. Isprekidani glas pokojnog premijera u vidu prepoznatljivih rečenica, koji se čuje ako ste sasvim blizu skulpture, jedini je znak da se spomen obeležje odnosi na Zorana Đinđića. Ukoliko bi se desilo da zataje tehnički elementi zvučne instalacije, verovatno bi morao pored spomen obeležja da dežura „kustos“, koji bi posetiocima objašnjavao da je skulptorska forma u vidu strele posvećena Zoranu Đinđiću i šta ona zapravo predstavlja, kao personifikacija njegovog lika. To je, nažalost, realnost.

Za poštovanje je verovanje koautora da prostor sećanja na Zorana Đinđića mora biti koncipiran po postulatima savremene vizuelne umetnosti, u duhu Zoranovih misli i ideja o nužnosti modernizacije i promena. To je verovatno ostvarljivo u nekom prostranom muzejskom prostoru, ali nije primereno u javnom prostoru, gde veliki deo posetilaca i prolaznika nema razumevanja za takvu memorijalnu prezentaciju. Zato se suočavamo sa nezadovoljstvom velikog broja građana koji misle da pobedničko rešenje spomen obeležja Zoranu Đinđiću nipodaštava njegovu ličnost.

„Javni spomenik nikada nije puki statički objekat postavljen u javnom prostoru, već on, bar u demokratskim sistemima, uvek uključuje javni diskurs.“ (Bojana Pejić, „Kultura sećanja i politika zaborava“, Vreme, avgust 2007.)

Odabirom šest radova u uži izbor, uključujući prvonagrađeni i drugonagrađeni rad, petočlani žiri je pokazao svoju opredeljenost za  forme spomen obeležja koje ne predstavljaju personalizovane skulpture. Svih šest rešenja prikazuju simbole kao personifikaciju ličnosti Zorana Đinđića, bilo da su ti simboli u formi strele, snopova vitkih mesinganih vertikala, instalacije čelične prostorne kocke, granitnog heksaedra, cementne kvadratne platforme bez monumentalne vertikale, skulpture od monolitnih kamenih blokova, nazvane „Svetlosni put“.

Zbog nemogućnosti uvida u ostala trideset i četiri konkursna rešenja, može se samo pretpostaviti  da  je verovatno bilo rešenja skulpturalnih formi u čijem se sklopu mogao prepoznati i sam lik Zorana Đinđića. Na takvu pretpostavku navodi slučaj pančevačkog umetnika Nikole Rikanovića čiji rad prikazuje lik pokojnog premijera, ugraviran u zlatnik u sklopu skulpture i čiji rad nije ušao u uži izbor. Interesantno je napomenuti da je on optužio autore tri rada, čija su rešenja ušla u uži izbor, za plagijat. Tema plagijata je element kocke koju su ovi autori navodno „prisvojili“ sa izložbe njegovih radova, održane u muzeju „25. maj“ 2004. godine. Izložba se zvala „Leptir natčovek“ i bila je posvećena Zoranu Đinđiću.

Rešenje otkupljenog konkursnog rada pod autorskom šifrom 62017 predstavlja skulpturu „Svetlosni put“ koja se sastoji od dva vertikalna monolitna kamena bloka sa međusobnim procepom, visine osam metara. Forma skulpture je veoma slična poznatoj bronzanoj skulpturi posvećenoj borbi protiv terorizma (To the Struggle Against World Terrorism), ruskog skulptora Zuraba Tseretela. Monumentalna skulptura se nalazi u luci Bejoni (Bayonne) u Nju Džersiju. Poklon je ruske vlade Sjedinjenim Američkim Državama kao spomenik žrtvama nastradalim prilikom  terorističkog napada na Svetski trgovinski centar 2001. godine.

Koliko je poznato, još se niko od nadležnih nije oglasio povodom ovoga.

Dok na odgovore čekamo, valja još jednom napomenuti da postoji i jedno drugo spomen obeležje Zoranu Đinđiću  – u prostorijama Nove stranke. Neobična bista pokojnog premijera izrađena je pre deceniju od, između ostalog, kašika i viljušaka, a autor je Boban Ilić, poznati srpski umetnik iz Čikaga. Bistu je izradio  kao svoj poklon ideji prvog demokratski izabranog premijera. Međutim, beogradske vlasti odbile su tada, 2009. godine, da postave ovo delo uz obrazloženje "da nije za javni prostor", iako postavljanje spomenika Grad ne bi koštalo ništa, pošto je Zoran Živković, sadašnji predsednik NOVE, obezbedio transport iz Čikaga. Zato je bista danas izložena u prostorijama NOVE.

 

Resorni odbor za urbanizam Nove stranke Beograd

mm

Press služba

Povezane vesti

Ostavi komentar

Zatvori